Die EU-Erweiterungen: Phase 3

Međunarodni UNESCO-ov obrazovni server za odgoj u oblasti demokracije, mira i ljudskih prava

	Teme:	Ljudska prava / Uzori / Demokracija / Stranke / Evropska unija / UN / Održivost / Globalizacija

	Metode:	Politička didaktika / Metode političkog obrazovanja / Mirovna pedagogija /// Pitanja, kritika, komentar?

Evropska unija

Faza 3: Aktuelni krug proširenja (stanje iz oktobra 2005)

Ovim dolazimo do poslednjeg dela Osnovnog kursa 5. Na početku pogledajmo grafički pregled koji još jedanput prikazuje razvoj EEZ-a (EEC) do Evropske unije sa 25 članica.

Što se tiče budućnosti, u ovom pregledu za nas su interesantne države s kojima su već zaključeni pregovori o pristupanju, a to su Bugarska i Rumunija i one države koje imaju status kandidata za pristupanje Uniji, što su Turska i Hrvatska.

Sadržaj

Bugarska i Rumunija

Hrvatska

Turska

Primena modela za analizu na slučaju Turske

Zaključak

[Početak stranice]

Bugarska i Rumunija

Potpisivanje Ugovora o pristupanju u aprilu 2005.

Što se tiče Bugarske i Rumunije, ograničiću se na samo nekoliko naznaka. Pregovori su zaključeni sa obe ove zemlje, potpisani su Ugovori o pristupanju u Luksemburgu 25. aprila 2005. godine. Predviđeno je pristupanje za 1. januar 2007. godine. Ipak, oba Ugovora sadrže jednu klauzulu u kojoj se kaže da pristupanje može da se odgodi za jednu godinu ukoliko ove države konsekventno ne sprovedu sve reforme čije sprovođenje od njih zahteva EU!
A EU je putem svog Komesara za proširenje, Olli Rehn (Ren), uvek i iznova izražavala svoju sumnju kad je reč o sprovođenju ovih reformi.

Veza između politike EU-a i politike nacionalnih država

S ovim u vezi interesantna su događanja u Rumuniji. Tamo je vlada vrlo konsekventno usvojila sve reforme u smislu EU-a, ali je njihovo sprovođenje zaustavio Ustavni sud Rumunije. Nakon toga, vlada pod vodstvom Tariceanu-a početkom jula 2005. proglasila je svoje raspuštanje i raspisala nove izbore. Ovo samo još jedanput podcrtava u kakvoj uskoj vezi su danas politika EU-a i ona nacionalnih država.

Hrvatska

Februar 2003: Zahtev za pristupanje	Kako su se razvijali odnosi između EU-a i Hrvatske? Kakvo je trenutno stanje procesa pristupanja Hrvatske? Hrvatska je EU-u svoj zahtev za pristupanje podnela 21. februara 2003. godine, a u aprilu je - kako je to predviđeno u Ugovorima - zamolila Savet i Komisiju da pripreme izjavu povodom zahteva.
Sastanak na vrhu u Solunu 2003: Balkanske zemlje imaju perspektivu pristupanja	Sledeću važnu etapu za balkanske zemlje, a samim tim i za Hrvatsku, predstavlja Sastanak na Vrhu u Solunu u junu 2003. godine na kojem je Evropski savet naglasio da bi zapadne balkanske zemlje mogle da postanu sastavni deo EU-a čim se ispune za to odgovarajući kriterijumi. (Ovde se radi o Kopenhagenskim kriterijumima koji su Vam poznati od ranije)
2004: Za Hrvatsku status kandidata	U aprilu 2004. godine Komisija je objavila svoje mišljenje u odnosu na zahtev za pristupanje Hrvatske, koje je, sve u svemu, bilo pozitivan, ali je i naglašavalo oblasti u kojima bi trebalo da se ostvare izuzetna poboljšanja u zemlji-kandidatu - radi se o oblastima ekološke politike i preuzimanju celokupnih tzv. Acquis, odnosno celokupnog zakonodavstva EU-a. To je dovelo do toga da je Evropski savet u junu 2004. godine Hrvatskoj zvanično dodelilo status zemlje-kandidata. Malo pre Božića 2004. godine Evropski savet je odredio termin za početka pregovora o pristupanju za 17. mart 2005. godine, ali je kao preduslov postavio bezuslovnu saradnju sa međunarodnim Tribunalom za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Mart 2005: Otkazivanje pregovora od strane EU-a	S obzirom da, po mišljenju glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, do marta nije došlo do ovakve saradnje, EU je otkazala pregovore. Istovremeno je od strane EU-a Zagrebu poslana vest da bi pregovori u slučaju ispunjavanja uslova saradnje s Haškim tribunalom mogli da počnu odmah.
01.02.2005: Stupanje na snagu SSA	Sa hrvatskog stanovišta pozitivno se ocenjuje i stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji (SSA/SAA) 1. februara 2005. godine. Ovaj Sporazum predstavlja ugovorni okvir za odnose između EU-a i Hrvatske do potpunog pristupanja, a pokriva oblasti kao što su politički dijalog, regionalna saradnja, prilagođavanje zakona u Hrvatskog tzv. normama Acquis EU-a (Acquis = celokupni zakonski tekstovi EU-a) te saradnju u drugim, brojnim oblastima politike EU-a.
Juli 2005: 1. zasedanje Odbora SSA	Pored toga, ustanovljen je veliki broj zajedničkih tela na različitim nivoima, između ostalog i Savet za asocijaciju (pridruživanje) na ministarskom nivou. Ovaj Savet zasedao je prvi put 26. aprila 2005. godine. Oformljen je i Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, koji se prvi put sastao sredinom jula 2005. godine. Na ovom sastanku predstavnici EU-a su još jedanput ponovili svoje zahteve za boljom saradnjom Hrvatske s Haškim tribunalom.
Početak oktobra 2005: Odluka o početku pregovora	Tek početkom oktobra nakon intenzivnih razgovora i rasprava između država-članica EU-a, a posebno po pitanju početka pregovora sa Turskom, definitivno je odlučeno da i Hrvatska ispunjava preduslove za početak pregovora. Krajem oktobra 2005. godine počeo je proces preispitivanja hrvatskog zakonodavstva od strane Komisije. Ovaj proces trajaće oko godinu dana, a tek nakon toga sledi otvaranje 35 delova pregovora.

[Početak stranice]

Turska

Turska kao poseban slučaj

Ono što je važilo i važi za Hrvatsku, naime da trenutni procesi zaslužuju našu pažnju, važi u još većoj meri i za drugu zemlju koja je trenutno kandidat za pristupanje - za Tursku. Mnogi su razlozi zašto je Turska poseban slučaj i ja ću na ovoj stranici pokušati da Vam to detaljno objasnim.

Hronologija događaja do početka pregovora

Na početku ovog dela bavljenja Turskom nalazi se hronologija događaja koja se ograničava na mlađu istoriju, jer Turska je već 1959. godine uložila zahtev za pridruživanje tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ/EEC), ali u tako daleku prošlost ne moramo da se vratimo. Počećemo od decembra 1999. godine kada je Evropski savet po prvi put izjavio da se u slučaju Turske radi o kandidatu za pristupanje pod uslovom da država-kandidat ispuni Kopenhagenske kriterijume kao i sve ostale države koje se kandiduju za pristupanje.

Mart 2001. godine, kako to pokazuje i gornji dijagram, sa sobom donosi dva važna događaja. Jedan je zaključivanje partnerstva o pristupanju između EU-a i Turske. Pored toga, Turska donosi i svoj nacionalni program za sprovođenje zakona EU-a, koji obuhvata preko 500 stranica kucanog teksta! Internet-adresu na kojoj možete da vidite ovaj program naći ćete na dijagramu, naglašenu crvenim.
Ovo je izuzetno interesantno i važno jer ilustruje s jedne strane značaj, a sa druge velike posledice procesa pridruživanja EU-u. O ovome smo već govorili na samom početku Osnovnog kursa 5.

Koraci koje je Turska napravila u pravcu prilagođavanja zahtevima EU-a

U nastupajućim godinama došlo je do korenitih i velikih promene u političkom sistemu Turske koje su služile tome da se unutrašnje uređenje Turske prilagodi zahtevima Evropske unije.

9/2001: Turski parlament usvaja preko 30 ustavnih reformi

8/2001: Turski parlament usvaja reforme u oblasti ljudskih prava

1/2004: Ukidanje smrtne kazne u Turskoj

6/2005: Izmenjeno krivično pravo stupa na snagu u Turskoj

[Početak stranice]

Koraci EU-a

Ovi koraci su veoma pozitivno ocjenjeni od strane EU-a, što se vidi i iz izveštaja Komisije i iz odluke Evropskog saveta donesene u oktobru 2004. godine da sa pregovorima o pristupanju sa Turskom započne 3. oktobra 2005. godine.

Reakcije nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji

Poseban značaj pripada potvrđivanju ovog termina od strane Evropskog saveta 17. juna 2005. godine, dakle nakon negativnih referenduma o Ustavu u Francuskoj i Holandiji. Ovo je važno zbog toga što se na ovim referendumima - kako smo to već u okviru Osnovnih kurseva 2 i 3, kada smo se bavili razvojem procesa integracija, spomenuli - pokazalo da stanovništvo nije pozitivno raspoloženo po pitanju proširivanja članstva EU-a, a posebno ne po pitanju prihvatanja Turske u EU.
Pogledamo li u okvir za pregovore koji je predstavila Komisija 29.06.2005. godine, biće nam jasno da je skepsa građana Unije i te kako uzeta u obzir. Tamo se, između ostalog, kaže da je s obzirom na skepsu građana EU-a po pitanju proširenja članstva EU-a potrebno da se započne dijalog između civilnih društava EU-a i kandidata za pristupanje. Pored toga, eksplicitno se navodi da se u pregovorima s Turskom radi o procesu koji je otvoren i čiji ishod ne može da se unaprijed predvidi!

Posebni problemi u slučaju Turske

Skepsa građana u nekim državama-članicama EU-a samo je pokazatelj toga da se kod Turske radi o slučaju koji je povezan sa celim nizom posebnih problema. Najvažnije ćemo rasvetliti u sledećim tačkama.

Broj stanovnika

Neslaganje sa pristupanjem Turske EU-u počiva najpre na činjenici da bi Turska u vrlo skoro vreme mogla da postane država EU-a sa najvećim brojem stanovnika. Trenutni broj stanovnika Turske je oko 71 milion, ali on pokazuje tendenciju stalnog rasta i može da se predvidi da će za dvadeset godina iznositi 80-85 miliona. Time bi Turska pretekla Nemačku, trenutno po broju stanovnika najveću državu EU-a kod koje se procenjuje da će broj stanovnika 2020. godine iznositi oko 80 miliona.

Geografski položaj
Pripadnost Evropi
Situacija u oblasti ljudskih prava
Pitanje Kipra

Drugo pitanje na kojem počiva neslaganje je pitanje da li Turska geografski zaista pripada Evropi, a neslaganja su potkrepljena i postojećim verskim i kulturalnim razlikama. Osim toga, i pored sprovedenih reformi još uvek postoji pitanje u vezi sa stvarnom situacijom ljudskih prava u Turskoj.
I konačno, tu je i činjenica da Turska još uvek nije priznala Kipar koji je u međuvremenu već postao članica EU-a (!). To je pitanje kojim se politika EU-a vrlo intenzivno bavila u augustu i septembru 2005. godine.

Primena modela za analizu na slučaju Turske

Model za analizu i slučaj "Turska"

Sada je, naravno, vrlo interesantno pitanje kako će u budućnosti izgledati slučaj Turske. Mi nismo vidoviti i ne možemo da proreknemo budućnost. No, ono što možemo da uradimo je da iskoristimo model za analizu koji smo predstavili na početku Osnovnog kursa 5, da ga popunimo činjenicama vezanim za slučaj Turske i na toj osnovi pokušati da damo (osnovanu) prognozu odvijanja događaja u budućnosti.

Primer za primenu modela

Pogledajmo još jedanput, radi prisećanja, šemu modela. Kako bih ilustrovao njegove mogućnosti, ograničiću se na dve komponente koje su usko povezane jedna sa drugom. Na primeru tačke 1 (ugovorna osnova) i tačke 3 ("nacionalni interesi") pokušaću da Vam demonstriram kako ovaj model može da se koristi.

[Početak stranice]

Ugovorna osnova po kojoj se odluke donose jednoglasno

Tu je, pre svega, ugovorna osnova po kojoj se odluke donose jednoglasno uz potvrđivanje odluka od strane Evropskog parlamenta, a kao pandan tome, što je slučaj u Turskoj i u mnogim drugim zemljama EU-a, te se odluke moraju da se verifikuju na referendumu građana. I sve se to dešava u svih 25 (a uskoro 27) država-članica i to uz činjenicu da su u međuvremenu građani EU-a dobili na značaju, tj. da je njihov uticaj na politiku EU-a porastao!
Ono što će, očigledno, biti najvažnije je pitanje da li i u kojoj meri mogu da se približe nacionalni interesi država-članica. Da bismo to mogli proceniti, pogledaćemo nekoliko primera iz država-članica (stanje iz septembra 2005. godine).

Nacionalni interesi

Nemačka

Ujedinjeno Kraljevstvo

Francuska

Poljska

Za vreme kancelara Gerharda Šredera i njegove crveno-zelene vlade Nemačka se ubrajala u najveće zagovornike početka pregovora sa Turskom i njenog pristupanja EU-u. Upravo suprotnu poziciju zauzimala je tadašnja opozicija CDU/CSU. Nakon izbora u Nemačkoj i zaključivanja koalicije, a s obzirom na to da su sadašnji koalicioni partneri imali sasvim suprotna mišljenja po pitanju Turske, ne može više da se očekuje da će Nemačka zauzimati tako jak pro-turski stav kao u doba Šredera.

Ujedinjeno Kraljevstvo koje EU želi kao slabi savez država, a ne kao usku federaciju, upravo iz ovog razloga podržava pristupanje Turske.
U Francuskoj možemo da primetimo izuzetno skeptično držanje kako vlade tako i građana po pitanju pristupanja Turske. Ovakvo držanje je nakon odbijanja Ustava na referendumu još više dobilo na svom značaju. Ovde bi trebalo da se napomene da su i Francuska i Austrija najavile organizovanje referenduma po pitanju pristupanja Turske Uniji. Ovi referendumi bi, uz činjenicu da je za pristupanje nove države-članice neophodna jednoglasan odluka, mogli da predstavljaju nesavladivu prepreku.
Pogledajmo još jednu "novu" državu-članicu EU-a - Poljsku. Tamo se misli, a ja moram da priznam da je to dosta realna procena, da će Turska nakon eventualnog pristupanja k sebi privući ogromna finansijska sredstva EU-a, koja će onda nedostajati za Poljsku. Osim toga, Tursku u Poljskoj, a o tome smo i ranije već govorili, smatraju prevelikom po broju stanovnika da bi EU mogla da se nosi s njenim pristupanjem.

Zaključak

Možemo da zaključimo da se nacionalni interesi i pozicije država-članica u mnogome razlikuju po pitanju pristupanja Turske EU-u, što znači da su već unapred programirane poteškoće u ovom slučaju. Konačno, odbijanjem Ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji potpuno je poremećena ravnoteža između proširivanja i produbljivanja EU-a. Jer, institucionalna struktura i pravila igre koja su definisana Ugovorom iz Nice su već i sada, kako smo to videli u okviru Osnovnog kursa 3, nedovoljna za Evropsku uniju od 25 članica. Zbog svega navedenog kratkoročni ili srednjoročni napredak u ovom slučaju nije vidljiv.

[Početak stranice]

Zaključak

Kompleksnost i dinamika EU-a

Ovim smo došli do najmlađe istorije, a samim tim i do kraja našeg pregleda toka i najvažnijih aspekata procesa proširenja. Ovo predstavlja i kraj Tematskog kompleksa "Evropska unija". Umesto zaključka na samom kraju, ja bih radije još jednom ukazao na jedan od, po mom mišljenju, najvažnijih aspekata vezanih za tematiku Evropske unije.
Onaj ko je Tematski kompleks preradio od samog početka mogao je i na svojoj koži da oseti ono što je naglašeno u okviru Osnovnog kursa 1, naime da se kod Evropske unije radi o jednom zaista posebnom sistemu koji nema preteče u istoriji, da se radi o potpuno nanovo razvijenoj strukturi za koju nigdje ne postoji primjer, da se radi o višestepenom sistemu u kojem pažnja mora da se obrati na sve nivoe, ali i na celokupan sistem i da se, uz sve to, Evropska unija stalno menja.

Osnovno razumevanje koje počiva na modelima i njihovoj analizi

Sa ovom izuzetno velikom i neuporedivom kompleksnošću i dinamikom u koštac može da se uhvati samo onaj ko u osnovi razume predmet izučavanja. A to osnovno razumevanje počiva na najvažnijim naučnim pitanjima i odgovorima koji bi trebalo da pokažu uzročno-posledične veze. Upravo to smo pokušali da Vam objasnimo kroz sve Osnovne kurseve i uz pomoć "modela" kao što je ovaj za analiziranje procesa proširenja.

Evropi je potrebna Evropska unija

Biće nam drago ukoliko nam je uspelo da Vam prenesemo ovo osnovno razumevanje našeg predmeta izučavanja, ali i fascinaciju pred ovom potpuno novom i sve važnijom formom politike "u svetu koji se dramatično menja" - kako je rečeno na kraju Osnovnog kursa 1. Ono što bi nas posebno radovalo je da Vi sve to prenesete dalje. Evropi je potrebna Evropska unija, ako ni zbog čega drugog, a razloga je mnogo, onda zbog jednog jako važnog razloga - obezbeđivanja mira! A Evropskoj uniji su, upravo u ovim teškim vremenima, potrebni građani koji s razumevanjem mogu da prate i pomažu njen razvoj.

[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]

[Početak stranice]

Prema gore

D@dalos početna stranica

Početna stranica

Grafički pregled

Kontakt