|
Posebnosti proširenja na istok
|
Veliki broj kandidata za pristupanje |
Što se tiče posebnosti proširenja na istok, najpre
moramo da spomenemo broj zemalja koje su pristupile i
koji je mnogo veći nego i u jednom dosadašnjem krugu
pristupanja. Ovaj veliki broj zemalja-kandidata
prilikom pregovora o pristupanju prouzrokovao je
velike probleme pri balansiranju interesa unutar
Zajednice. Veliki broj novih zemalja još je više
povećao i naglasio ionako veliku heterogenost EU 15.
|
|
Zemlje srednje i istočne Evrope u procesu tranzicije |
Zemlje srednje i
istočne Evrope, koje su pre nekoliko meseci pristupile Evropskoj
uniji, nalaze se u procesu tranzicije. U ovom procesu tranzicije
nalaze se i institucije u državi, uprava i ekonomija tih zemlja,
čija uloga u uređenju tržišne privrede tek treba da bude određena,
tako da ove institucije pokazuju veoma nestalan karakter. Međutim,
upravo funkcionisanje ovih institucija je neophodno za primenu,
sprovođenje i kontrolu kompletnih pravila EU-a. Zbog ovih
administrativnih slabosti koje su prisutne čak i u najnaprednijim
novim članicama EU-a mogu da se očekuju velike poteškoće prilikom sprovođenja strukturalne politike.
|
|
Nizak
ekonomski nivo novih država-članica |
Ovdje još
mora da se spomene nizak ekonomski stepen razvoja novih
država-članica, čiji bruto nacionalni produkt po glavi
stanovnika iznosi samo 32% od proseka bruto nacionalnog
produkta starih država-članica EU-a, tako da im je potrebna
stalna pomoć. Više nego kod bilo kojeg ranijeg kruga proširenja
EU postaje razvojna zajednica.
Sve ovo do
sada rečeno je prilično uopšteno. Zbog toga bih hteo da na sasvim
konkretnim primerima pokažem koji su problemi s kojima se
susreće EU. Ovi problemi posebno su očiti u oblasti agrarne i
strukturalne politike, no ovdje to možemo da ilustrujemo samo sa
nekoliko podataka.
Podjetimo se najpre ekonomskih razlika
među državama-članicama. Već i unutar EU 15 postoje
velike razlike među državama-članicama u ovoj oblasti.
Bruto nacionalni produkt u Danskoj je, na primer, za
četvrtinu veći od proseka EU-a (125%), dok Grča i
Portugal ostvaruju samo polovinu proseka (50%). Poljska
i Mađarska, dve nove države-članice koje su izuzetno
napredne u odnosu na ostale nove članice EU-a ostvaruju
svega polovinu od bruto nacionalnog produkta dve
najsiromašnije zemlje EU 15!
|
|
Neophodnost obimne unutrašnje reforme EU-a |
Ako samo ove dve države
dobiju pomoć u oblasti agrarne i
strukturalne politike onako kako je to
slučaj bio sa Grčkom i Portugalom, značiće
to dodatne troškove u visini od jedne
trećine ukupnog budžeta EU-a (2004. godina
oko 100 milijardi eura)! Najveći deo ovog
transfera bio bi iskorišten u oblasti
agrarne politike. To ima veze s tim da je u
Poljskoj, u jednoj od naprednijih novih
država-članica, u poljoprivrednom sektoru
zaposlena jedna petina stanovništva, dok je
prosek EU-a negdje oko 5% stanovništva
zaposlenog u poljoprivredi.
Ostanimo
samo na ovim primerima, jer mislim da daju
dovoljno uvida u obim poteškoća koje stoje u
vezi sa proširenjem EU-a i neophodnim
unutrašnjim reformama. |
[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]
[Početak
stranice]
|
