|
Jednoglasno donošenje odluka predviđeno
Ugovorom |
I prilikom proširenja na
istok od izuzetnog značaja u odnosu na
interese i pozicije država-članica su
dimenzije koje smo spominjali u šemi za
analizu na početku Osnovnog kursa 5: jednoglasna odluka koja je predviđena
Ugovorom, saglasnost Parlamenta i
neophodnost pozitivnog referenduma.
Posledica toga bili su pregovori i procesi
odlučivanja koji su se protezali celu
deceniju.
|
|
Interesi po sektorima |
Ovde još treba da se dodaju specifični
interesi po sektorima što u konkretnom slučaju znači: specifični interesi
država-članica koje su pre proširenja u velikoj meri profitirale
od usluga transfera u agrarnoj i strukturalnoj politici i stoga su
se dugo protivile proširenju.
|
|
Nacionalni
interesi |
Potom, naravno, "nacionalni" interesi, a to znači
sposobnost država-članica da utiču na odluke. Ovo je delimično
završilo žestokim raspravama o novoj raspodeli i jačini glasova
predviđenoj u okviru novog Ustava.
|
|
Sposobnost donošenja odluka sistema EU-a |
Konačno, i sam
sistem Unije kao takav, posebno njegova institucionalna struktura,
procesi donošenja odluka i sposobnost donošenja odluka.
|
|
Jaz između proširenja i produbljenja Unije |
Posledica: Pokušaj da se vidljive, negativne
posledice proširenja prevaziđu izradom odgovarajućeg Ustava, a time
dolazimo i do poslednje tačke - do jaza između proširivanja i
produbljivanja Unije.
|
