EU-Struktur: Gemeinsame Außen- und Sicherheitspolitik

Evropska unija

Institucionalna struktura drugog stuba: ZSBP i EBOP

	Počeci: EPS
	ZSBP u Mastrihškom ugovoru
	Determinante institucionalne konstrukcije u ZSBP-u (CFSP)
	ZSBP (CFSP) u Amsterdamskom ugovoru
	ZSBP i EBOP nakon Ugovora iz Nice
	Nove vojne institucije
	Bilans: Institucionalna struktura drugog stuba EU-a

Počeci: EPS

Što se tiče razvoja drugog stuba, dakle zajedničke spoljne i bezbedonosne politike (ZSBP/CFSP), već u okviru Osnovnog kursa 2 videli smo da je potreba za boljim slaganjem u spoljno-političkim pitanjima rasla kako je rastao i razvoj procesa integracija. Do prvog dogovora u ovoj oblasti došlo je 1970. godine. Po tom dogovoru određen je institucionalni nivo za tzv. evropsku političku saradnju (EPS).

On što je od izuzetne važnosti za kontekst kojim se mi bavimo je činjenica da se radilo o čistoj formi međudržavne saradnje koja je striktno bila odvojena od Evropske zajednice, s obzirom na to da su to neke države-članice, a posebno Velika Britanija i Danska, izričito tražile svojim pretpostavkama saradnje unutar Evropske zajednice koje su se bazirale na međudržavnoj saradnji. Kao modus odlučivanja važilo je donošenje jednoglasnih odluka, što nam je poznato iz tradicionalnih međudržavnih kooperacija. Što se sadržaja tiče, uglavnom se sve baziralo na razmeni informacija i u pojedinim slučajevima na usaglašavanju jedinstvene pozicije.

Sledeći bitan događaj za ovu oblast bili su Zajednički evropski akti (ZEA/SEA), koji su povezali Evropsku zajednicu i evropsku političku saradnju (EPS) te Mastrihški ugovor, uvođenjem ZSBP-a (CFSP), zajedničke spoljne i bezbedonosne politike kao drugog stuba u strukturu EU-a. Pogledajmo sada institucionalnu konstrukciju ovog drugog stuba.

[Početak stranice]

ZSBP (CFSP) u Mastrihškom ugovoru

Dijagram nam pokazuje izuzetan razvoj 20 godina nakon uvođenja EPS-a (evropska politička saradnja):

U ovaj razvoj se ubraja povezivanje sa EZ-om, što se, između ostalog, vidi po učešću Komisije, ali i po činjenici da Politički komitet, jedan deo međudržavnog EPS-a, svoje predloge ne upućuje više direktno Savetu ministara spoljnih poslova, nego Odboru stalnih zastupnika koji je deo stuba Evropske zajednice. Osim toga, instrumenti delovanja (desna strana dijagrama) su postali mnogo širi, no važno je da se napomene da je za korišćenje ovih instrumenata još uvek potrebna jednoglasna odluka.

Determinante institucionalne konstrukcije u ZSBP-u (CFSP)

Ovo nas opet vodi do pitanja koje nas prati tokom celog Tematskog kompleksa - pitanja o najvažnijim faktorima određenja procesa integracija, što bi ovde moglo da se protumači kao pitanje o determinantama spoljno-političke saradnje. I ovde u prvoj polovini 90-tih godina mogu da se primete faktori koji su u velikoj meri i od samog početka uticali na dalji razvoj spoljno-političke saradnje i procese u toj oblasti, a to je različita pretpostavka država-članica kad je u pitanju nacionalni suverenitet. U uskoj vezi sa ovom pretpostavkom stoji forma spoljno-političke saradnje i spoljno-politička orijentacija.

Ovaj faktor nije mogao da spreči uticaj ostalih faktora kao što su promene klime u međunarodnim odnosima i izazovi koji su stajali s tim u vezi ili sada već ne tako novi faktor prakse zajedničke spoljne politike. I ovi faktori su ostavili svoj uticaj na proces integracija.

Ipak, situacija u pojedinim državama-članicama, njihova predstava o tome kako bi trebalo da izgleda saradnja unutar EU-a i šta znači nacionalni suverenitet, pobrinule su se za to da se promene dešavaju uvek malim koracima. Ovi faktori su doprineli tome da su usvojena pravila uglavnom bila sama sebi suprotna, da je stalno bilo problema tokom njihovog sprovođenja i da su stalno podlegali novoj reviziji.

[Početak stranice]

ZSBP (CFSP) u Amsterdamskom ugovoru

Ovo se pokazalo i u odredbama koje se tiču ZSBP-a (CFSP) u Amsterdamskom ugovoru koji je na snagu stupio 1. maja 1999. godine. Postavljen je "Visoki predstavnik ZSBP-a (CFSP)", Havijer Solana (Javier Solana), čiji zadatak je bio da konačno da neko lice evropskoj spoljnoj politici, a dodeljene su mu jedinice za strategijsko planiranje i rano upozoravanje, čiji zadatak je bio da na vreme prepoznaju relevantne razvoje na međunarodnom nivou i da na taj način promene karakter evropske spoljne politike.

Donošenje odluka je bilo olakšano time što suzdržanost od glasanja više nije mogla da spreči donošenje odluke, ali je prelazak na donošenje odluka kvalifikovanom većinom, zbog gore navedenog razloga, izostao. Ono što je još važno da se napomene je da, iako je ova tema decenijama bila tabu u spoljno-političkoj saradnji država-članica, polako su počela da se otvaraju i pitanja bezbedonosne i odbrambene politike.

Razvoj EBOP-a

Na opšte se čuđenje upravo ovaj sektor u godinama od 1998. do 2001. razvijao velikom brzinom i to nezavisno od velikih revizija Ugovora u Amsterdamu i Nici i doveo do evropske bezbedonosne i odbrambene politike (EBOP), pa je tako ZSBP dobio i vojnu podršku. Rasvetljavanje svih detalja ovog razvoja oduzelo bi nam mnogo vremena, a ne bi doprinelo našem osnovnom cilju - pregledu institucionalnih struktura 2. stuba EU-a i pronalaženju razloga zašto institucionalna struktura izgleda upravo tako.

ZSBP i EBOP nakon Ugovora iz Nice

Nakon Ugovora iz Nice, institucionalna struktura je izgledala onako kako to dijagram pokazuje.

[Početak stranice]

PBK	Politički komitet EPS-a postao je nakon Ugovora iz Nice (član 25) Politički i bezbedonosnoo-politički komitet (PBK). On se bavi aspektima ZSBP-a i istovremeno deluje kao "motor", odnosno pokretačka snaga ZSBP-a i EBOP-a. PBK posmatra i analizira međunarodne događaje koji su relevantni za ZSBP i EBOP (funkcija analiziranja) kako bi dao savjete Savetu za opšte poslove (Savetu ministara spoljnih poslova) i na osnovu analiza dao preporuku za odluku o daljim političkim pravcima (funkcija pripremanja odluka). Pored toga, PBK nadgleda sprovođenje dogovorene funkcije (kontrola implementacije) i predstavlja mesto za razmenu informacija između različitih institucija koje djeluju unutar ZSBP-a i EBOP-a, uključujući i NATO (funkcija razmene informacija). Ugovorom iz Nice ova je institucija dobila na značaju.
Odbor za civilne aspekte menadžmenta konflikata	Od juna 2000. godine unutar drugog stuba postoji još jedna institucija - Odbor za civilne aspekte menadžmenta konflikata. Ova institucija se bavi istraživanjem aspekata rane prevencije konflikta i izrađuje planove za civilno rešavanje konflikata. Svoje predloge ovaj Odbor upućuje PBK-u. U Odboru za civilne aspekte menadžmenta konflikta zastupljeni su i članovi Komisije, pa se na taj način ostvaruje veza sa stubom Evropske zajednice u okviru koje se istražuju potencijali mirnog, civilnog rešavanja konflikata.
Nove vojne institucije	Na kraju ćemo predstaviti još dve nove vojne institucije - Vojni odbor EU-a (VOEU/EUMC) i Vojni štab EU-a (VŠEU/EUMS).

Vojni odbor

Vojni odbor je najviše vojno telo Saveta i vodi sve vojne aktivnosti. Ovaj odbor ima savetodavnu funkciju za PBK, a Vojnom štabu propisuje pravce delovanja. Sastavljen je od šefova generalštaba svih država-članica, a predsedavanje preuzima general sa četiri zvezdice, tj. admiral kojeg Savet imenuje na period od tri godine.

Vojni štab

Vojni štab ima — slično kao PBK — funkciju analiziranja i planiranja u skladu sa zadacima iz Petersberga. Ovaj Štab se konkretno bavi ranim upozoravanjem, procenom položaja i strategijskim planiranjem. Da bi efikasno mogao ispuniti ove zadatke, Vojni štab je u stalnom kontaktu sa nacionalnim vojnim štabovima i NATO-om. Vojni štab ima status generalne direkcije unutar sekretarijata Saveta i zapošljava oko 100 osoba.

[Početak stranice]

Bilans: Struktura institucija u drugom stubu EU-a

Nakon predstavljanja celog niza institucija koje su aktivne unutar drugog stuba Unije i njihovih međusobnih kompleksnih veza, trebali bismo još jedanput da se podsetimo šta je naš cilj. Stalo nam je , dakle, do toga da upoznamo institucionalnu strukturu EU-a u njenoj posebnosti i taj jedinstveni sklop svih institucija u svim oblastima, pa tako i u drugom stubu Evropske unije. I stalo nam je do toga da objasnimo i shvatimo odakle je došla ova velika kompleksnost, koja ni saradnju među institucijama ne čini nimalo lakom, da bismo i na taj način bolje razumjeli proces integracija.

S tim u vezi možemo da zaključimo da su ZSBP i EBOP zaista krenuli drugačijim institucionalnim putem nego što je to bio slučaj sa institucijama u prvom stubu EU-a koje karakteriše velika doza supranacionalnosti. Setite se samo isprepletenih političkih oblasti, Komisije i Evropskog parlamenta koji u tim oblastima određuju politiku ili presuda Evropskog suda koje naprosto nameću supranacionalizaciju.

Sve ovo nismo našli unutar drugog stuba EU-a. Iako mora da se prizna da je od EPS-a do Ugovora iz Nice bilo pomaka u smislu proširenja zadataka, institucionalizovanja, te institucionalne diferencijacije saradnje, kvalitativni skok, kakav je u prvom stubu uvođenje zajedničke monetarne politike, drugi stub ne poznaje. U ovom stubu možemo da posmatramo funkcionisanje jednih pored drugih elemenata međudržavne i supranacionalne saradnje, mada elementi međudržavne saradnje dominiraju. Važan pokazatelj ovoga je i činjenica da se unutar drugog stuba i dalje odlučuje jednoglasno.

Razlog za to je i više nego očigledan - radi se ovde, naime, o domenu koja predstavlja klasični domen suvereniteta jedne države - spoljna politika. Ta je činjenica, uz činjenicu da neke države-članice imaju duboko usađene predstave o tome kako bi saradnja na EU-nivou trebalo da izgleda, dovela do današnjeg institucionalnog okvira drugog stuba. To, doduše, nije moglo da spreči uvlačenje odbrambene politike usled nekih funkcionalnih prisila, kao što su događaji u bivšoj Jugoslaviji uključujući i rat na Kosovu, ali je dovelo i do uvođenja institucionalno komplikovanije i zahtevnije forme o kojoj smo govorili u ovom delu teksta.

[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]

... dalje ka Institucionalnoj strukturi trećeg stuba: SPUP (CJHA) ...

[Početak stranice]