Vojni odbor

Vojni štab

Vojni štab ima — slično kao PBK — funkciju analiziranja i planiranja u skladu sa zadacima iz Petersberga. Ovaj Štab se konkretno bavi ranim upozoravanjem, procenom položaja i strategijskim planiranjem. Da bi efikasno mogao ispuniti ove zadatke, Vojni štab je u stalnom kontaktu sa nacionalnim vojnim štabovima i NATO-om. Vojni štab ima status generalne direkcije unutar sekretarijata Saveta i zapošljava oko 100 osoba.
 

[Početak stranice]

Bilans: Struktura institucija u drugom stubu EU-a

Nakon predstavljanja celog niza institucija koje su aktivne unutar drugog stuba Unije i njihovih međusobnih kompleksnih veza, trebali bismo još jedanput da se podsetimo šta je naš cilj. Stalo nam je , dakle, do toga da upoznamo institucionalnu strukturu EU-a u njenoj posebnosti i taj jedinstveni sklop svih institucija u svim oblastima, pa tako i u drugom stubu Evropske unije. I stalo nam je do toga da objasnimo i shvatimo odakle je došla ova velika kompleksnost, koja ni saradnju među institucijama ne čini nimalo lakom, da bismo i na taj način bolje razumjeli proces integracija.

S tim u vezi možemo da zaključimo da su ZSBP i EBOP zaista krenuli drugačijim institucionalnim putem nego što je to bio slučaj sa institucijama u prvom stubu EU-a koje karakteriše velika doza supranacionalnosti. Setite se samo isprepletenih političkih oblasti, Komisije i Evropskog parlamenta koji u tim oblastima određuju politiku ili presuda Evropskog suda koje naprosto nameću supranacionalizaciju.

Sve ovo nismo našli unutar drugog stuba EU-a. Iako mora da se prizna da je od EPS-a do Ugovora iz Nice bilo pomaka u smislu proširenja zadataka, institucionalizovanja, te institucionalne diferencijacije saradnje, kvalitativni skok, kakav je u prvom stubu uvođenje zajedničke monetarne politike, drugi stub ne poznaje. U ovom stubu možemo da posmatramo funkcionisanje jednih pored drugih elemenata međudržavne i supranacionalne saradnje, mada elementi međudržavne saradnje dominiraju. Važan pokazatelj ovoga je i činjenica da se unutar drugog stuba i dalje odlučuje jednoglasno.

Razlog za to je i više nego očigledan - radi se ovde, naime, o domenu koja predstavlja klasični domen suvereniteta jedne države - spoljna politika. Ta je činjenica, uz činjenicu da neke države-članice imaju duboko usađene predstave o tome kako bi saradnja na EU-nivou trebalo da izgleda, dovela do današnjeg institucionalnog okvira drugog stuba. To, doduše, nije moglo da spreči uvlačenje odbrambene politike usled nekih funkcionalnih prisila, kao što su događaji u bivšoj Jugoslaviji uključujući i rat na Kosovu, ali je dovelo i do uvođenja institucionalno komplikovanije i zahtevnije forme o kojoj smo govorili u ovom delu teksta.