EU, struktura 3
Na gore EU, struktura 1 EU, struktura 2 EU, struktura 3 EU, struktura 4 Bilans

 


 

Evropska unija

Nacionalni nivo

EU kao višestepeni sistem

Kada se govori o institucionalnoj strukturi EU-a u većini slučajeva se podaci ograničavaju na to da se predstave organi EU-a, njihov sastav, zadaci i podela zadataka među njima. Zašto je to i u kolikoj meri nedovoljno i zašto zbog toga može da se stekne pogrešan utisak, biće nam jasno ako pogledamo sledeći dijagram.

Dijagram pokazuje da se na nivou EU-a nalazi kako nacionalni tako i subnacionalni nivo i da oba ova nivoa učestvuju u donošenju odluka. Nacionalne vlade zastupljene su u Savetu Evropske unije i u Evropskom savetu, dakle na najvažnijim mestima, a subnacionalne vlade su zastupljene u Odboru regija, u savezima i u Odboru za ekonomska i socijalna pitanja. Osim toga, građani država-članica biraju zastupnike za Evropski parlament.

S druge strane, sasvim je jasno da odluke EU-a i "zakoni" Unije direktno - jednako kao nacionalni zakoni - važe u državama-članicama i to u sve većem kvantitativnom i kvalitativnom obimu. Setite se da su vlade država tzv. EURO-zone same predale nadležnost Evropskoj uniji nad oblasti koja je za suverenitet jedne države jako važna - monetarna politika! Ali za sprovođenje ovih zakona nije nadležna uprava EU-a, već upravo lokalne, regionalne i nacionalne uprave. 

Drugim riječima, tri nivoa su toliko isprepletena jedan sa drugim da je neophodno da se posmatraju  i analiziraju zajedno. Upravo iz ovih razloga u naučnoj raspravi se govori o "sistemu EU-a" ili o "Višestepenom sistemu EU-a".
 

[Početak stranice]

Problemi prilikom određivanja nacionalnog nivoa

Ipak, analiza nacionalnog nivoa je teška i to zbog toga što je potrebno da se precizno definiše šta sve spada u "nacionalni nivo" i na koje aktere, strukture i faktore određenja politike Unije mora da se obrati pažnja. No ni u kom slučaju ne želimo, niti moramo da istražujemo svaki politički sistem svih 25 država-članica pojedinačno, dovoljno je da analiziramo elemente koji učestvuju u odlukama i sprovođenju politike Unije.
Analiza nacionalnog nivoa je teška i zbog toga što je potrebno da se svi ovi faktori sistematizuju tako da cela slika ima neki smisao, da bi konačno bile prepoznatljive razlike između pojedinačnih zemalja.

Pregled: Faktori određenja politike EU-a i država-članica (nacionalni nivo)



Relativno stabilni i relativno promenjivi faktori

Jedan pokušaj rešavanja ovog problema prikazan je na dijagramu. Da bi se sistematski obradili faktori određenja napravljena je podela između, s jedne strane, relativno stabilnih faktora, što znači faktora do čije promene retko dolazi ili ako se ipak dešava promena tih faktora ona je veoma dugoročna, i sa druge strane, faktora koji su podložni izuzetno kratkoročnim promenama. Analitički smisao ovakve podele jasan je sam po sebi. Zbog čega onda da se pravi još jedna podela na osnovu specifičnosti zemalja i političkih oblasti?


 

Faktori političkih oblasti i faktori specifični za pojedine države-članice

Pomislite, najpre, na našu analizu supranacionalnog nivoa, gde smo ustanovili da postoji velika mera funkcionalne diferencijacije, dakle da političke dimenzije imaju veoma veliki značaj u Evropskoj zajednici. Pomislite, potom, na veoma izražene razlike koje mogu da se primete između pojedinačnih država u različitim političkim oblastima. Tako da karakteristike nekih aktera mogu potpuno drukčije da izgledaju u oblasti agrarne politike u odnosu na oblast politike zaštite životne sredine. Osim toga, u oblasti agrarne politike našli biste, po pravilu, sasvim drugačije "ideologije" ukoliko bi - ne uzimajući u obzir inače veoma izraženu socijalno-tržišnu politiku - došlo do praktikovanja i prihvatanja intervencija pojedinih država.
 

Analitički razlozi podele

Šta znači prenošenje nadležnosti na Zajednicu? To znači da, i kada postoje razlike među pojedinačnim faktorima u različitim zemljama, u nekim oblastima, ipak, može da se postigne velika mera razumevanja i saradnje i to u smislu prihvatanja masivnih akcija države u poljoprivredi. Dakle, reč je o zajedničkoj agrarnoj politici, koja nije sasvim slučajno od samih početaka izabrana kao jedno od prvih polja u kojem je došlo do saradnje i polja koje pokazuje veoma jak supranacionalni karakter. Dobar primer za specifične razlike u nekim oblastima politike predstavlja socijalna politika. Na ovom polju saradnja je počela tek krajem 80-tih godina i dalje ima veoma izražen međudržavni karakter.
 

[Početak stranice]

Relativno stabilni faktori specifični za pojedine države-članice

Ipak, da se vratimo na relativno stabilne faktore. Ovde ćemo se prvo pozabaviti dvama takvim faktorima koja se direktno tiču Zajednice, a radi se o sistemu odlučivanja i osnovnom odnosu prema Zajednici. Što se tiče sistema odlučivanja u EZ-u u odnosu na države-članice mogu da se primete tri osnovne dimenzije, a tiču se bitnih razlika koje postoje između država-članica:

bulletPodela vlasti na egzekutivnu (izvršnu) i legislativnu vlast. U ovoj oblasti za Francusku, na primer, može da se ustanovi veoma slab, a za Dansku veoma jak uticaj parlamenta. Jak uticaj parlamenta može da ima veoma duboke posledice za politiku i razvoj EU-a u celini, posebno iz razloga postojanja veoma velike doze skepse kod danskog stanovništva prema EU-u, s tim da slučajevi u kojima odluke moraju da se donesu jednoglasno još više naglašavaju ovakav razvoj.
bulletMera koordinacije politike sa Evropskom zajednicom. O ovoj oblasti dugo vremena su Francuska i Nemačka predstavljale dve krajnosti. Francuska sa veoma centralizovanim odlučivanjem o aktivnostima Evropske zajednice i Nemačka, sa druge strane, sa veoma visokim stepenom autonomije pojedinih ministarstava i saveznim uređenjem države. Poslednjih godina prisutan je trend odvajanja od koordinacije politike sa Evropskom zajednicom i davanja sve više autonomije akterima u pojedinačnim oblastima politike, tako da politika EU-a unutar država-članica sve više gubi svoj karakter "spoljne politike". 
bulletOdnos između nacionalnog i supranacionalnog nivoa. Koliko je bitan ovaj aspekt pokazuje primer Nemačke sa njenim saveznim uređenjem. Od usvajanja Mastrihškog ugovora te uvođenjem člana 23. o politici EU-a u nemački Osnovni zakon, savezne pokrajine u Saveznoj Republici Nemačkoj dobile su mogućnost izuzetnog uticaja na nemačku politiku. I ovde se vidi jedna fundamentalna razlika u odnosu na sasvim normalnu spoljnu politiku.
 

Različite pretpostavke u osnovnom odnosu prema Uniji

Koliko razlika može da postoji u osnovnom odnosu prema Zajednici, tj. u pretpostavkama o tome kako bi trebalo da izgleda institucionalna struktura i saradnja unutar EZ-a, te u kojem pravcu bi trebalo da se kreću težnje - ka međudržavnoj ili ka supranacionalnoj saradnji -, sve to pokazuje primer Velike Britanije i Danske s jedne strane, i Nemačke i Italije sa druge. Ovakve razlike igraju veoma važnu ulogu u rešavanju osnovnih pitanja unutar EU-a i pri svakoj reviziji Ugovora, i kao što je navedeno u Osnovnom kursu 3, od poslednjeg proširenja na istok još su više izražene.
 

Ostali relativno stabilni faktori specifični za pojedine države-članice

Toliko o nekim centralnim relativno stabilnim faktorima. Nećemo se bliže baviti opštim karakteristikama sistema država-članica. Tu spadaju, između ostalog, i ustavno-pravne odredbe, struktura i institucionalni okvir, politička kultura kao i pravno-politička orijentacija. Ono što je od značaja za teme koje mi obrađujemo su razlike među državama i njihovo djelovanje na EU. Veoma važno je da se spomene da su se delom gravirajuće razlike između država-članica, posebno u pitanjima pravno-političke orijentacije, smanjile u toku saradnje, da je došlo do približavanja do te mere da je projekt monetarne unije i omogućen.
 

Relativno stabilni faktori u specifičnim oblastima

Želim biti kratak i kod obrade relativno stabilnih faktora u specifičnim oblastima. Uporedno istraživanje sistema poslednjih godina veoma intenzivno se bavilo odnosima između aktera u pojedinačnim oblastima i tzv. političkim mrežama, te je ustanovljeno da ovi odnosi imaju veoma veliki uticaj na političku produkciju u određenoj oblasti, tj. u politici koje se tiče Evropske zajednice. To je jasno dokazano u jednoj studiji koja se bavi politikom EU-a o zaštiti životne sredine. Da li će i u kojoj meri doći do konkretizacije i sprovođenja politike Evropske zajednice u jednoj specifičnoj oblasti zavisi u mnogome od kompatibilnosti politike aktera koji su uključeni.

 Ideologije vezane za specifične oblasti — dakle osnovne predstave zemalja-članica o tome kako treba da izgleda politika EU-a u određenoj oblasti - imaju značaj u tolikoj meri koliko i činjenica da države-članice u okviru ovih ideologija pronalaze dodirne tačke za ostvarivanje kooperacije, i to dodirne tačke koje su toliko jake da se, uprkos gravirajućim razlikama, države-članice odlučuju na ovu saradnju. Primeri su agrarna politika, na koju smo već ukazivali i sa tim povezan program slobodnog tržišta, kod kojeg je Velika Britanija, uprkos neželjenom ukidanju procesa jednoglasnog odlučivanja, ipak bila spremna da učestvuje i to iz razloga što se ideologija projekta, tj. slobodna tržišna privreda i stvaranje zdrave konkurencije uopšte, slaže sa pretpostavkama britanske politike.
 

Relativno promenljivi faktori

Time dolazimo i do relativno promenljivih faktora. Čini se da za ove faktore nisu potrebna dodatna objašnjenja. Promene vlada u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj u drugoj polovini 90-tih godina veoma su uticale na politiku Evropske zajednice. To su ti relativno promenljivi faktori. Radi se, naime, o trenutnim razlikama u predstavama pojedinih vlada o evropskoj politici, o aktuelnom raspoloženju i mišljenjima građana neke od država-članica, o trenutnoj ekonomskoj situaciji, dakle o svim trenutnim, lako promenljivim faktorima koji mogu da imaju uticaj na odnose između nivoa odlučivanja.

[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]

... dalje ka EU, struktura 4: Drugi i treći stub ...

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.