|
| |
Struktura institucija na supranacionalnom nivou (II)
Evropski sud
|
Zadaci i nadležnosti Evropskog suda |
I Evropski sud kao i
Evropski parlament (EP) nosi oznaku koja je poznata i u
nacionalnim državama. Osim toga, što se tiče Evropskog
suda i njemu prenesene pravne moći, moramo da
kažemo da se
radi o raspodeli vlast koja nam je poznata iz
liberalno-demokratskih sistema. Evropski sud odgovoran
je za održavanje prava Zajednice. U njegove odgovornosti
spada donošenje pravnih odluka u slučaju spora između
država-članica, između Unije i država-članica, između
organa i struktura EU-a i između EU-a i pojedinaca. Osim toga, nacionalne sudije mogu
da se obrate
Evropskom sudu u slučaju koji se vodi pred nacionalnim
sudom, ali se radi o problemima i stvarima zajedničkog
prava.
Iz dijagrama možete
da vidite da osim Evropskog suda postoji još jedan, tzv.
Sud prve instance. Ovaj sud organizovan je i uređen
1989. godine kako bi se rasteretio Evropski sud. U
njegove nadležnosti, između ostalog, spadaju direktne
tužbe fizičkih i pravnih lica zbog delovanja organa
EU-a, kao i tužbe kojima se od EU-a traži odšteta.
Pored toga, na dijagramu
možete da vidite da je od jeseni 2005. godine za
službeno-pravne konflikte između EU-a i njenih
službenika zadužen Sud javne službe EU-a.
|
|
Načini uključivanja Evropskog suda |
Evropski sud može
da se uključi na dva načina. Najpre preko postupka
odlučivanja kada nacionalni sudovi traže interpretaciju
Evropskog suda sa aspekta zajedničkog prava kako bi
doneli odluku u slučaju koji se vodi pred nacionalnim
sudom. Drugi način uključivanja Evropskog suda je
putem tužbi koje su upućene direktno njemu. |
|
Ogroman uticaj Evropskog suda na razvoj
EU-a |
Njegov stvarni
uticaj može da se uoči tek ako pogledamo njegove aktivnosti u
pojedinim oblastima. Ovaj Sud je enormno uticao na proširenje
ustavno-pravnog okvira u pravcu supranacionalnosti, između ostalog i na
uvođenje principa neposrednog i direktnog primjenjivanja prava
Evropske zajednice - što znači da na svakom građaninu Evropske
zajednice direktno i neposredno, dakle bez uplitanja matične
države, mora da se primjenjuje pravo Evropske zajednice, čak i ima
prednost nad nacionalnim pravom. Mi smo se već bavili ovom temom u
okviru Osnovnog kursa 2.
Osim toga, Evropski sud je imao
veoma izraženu materijalnu politiku i uspostavio je, na primer, jednom
presudom princip obostranog priznavanja standarda država-članica, što je
prouzrokovalo veoma tešku i dugotrajnu harmonizaciju normi i standarda,
ali je time napravljen bitan preduslov za slobodno tržište. Jedan veoma
važan preduslov za uticaj Evropskog suda bila je sledeća činjenica:
Evropskom sudu je uspelo da jednom smišljenom i pametnom
strategijom uvede pravo Evropske zajednice u nacionalne sudove.
Možda na osnovu rečenog može da se pomisli da se radi o stvarima koje su
se odigrale već ranije i da ova slika ne prikazuje aktuelni uticaj
Evropskog suda. Jedna
novija presuda (iz novembra
2005. godine),
koja će možda Komisiji dati više uticaja u oblasti krivičnog prava, a
zbog toga sigurno dovesti do žustrih diskusija, pokazala je da gornja
tvrdnja ni u kom slučaju nije tačna. Da bi ste se informisali o ovoj
presudi, kliknite na gornji link nakon čega će se otvoriti novi
prozorčić. |
|
Zaključak i procena |
Ukoliko pravimo
neku procenu, doći ćemo do zaključka da Evropski sud, pa čak i u
poređenju sa nekim veoma jakim nacionalnim sudovima, kakav je
američki Supreme Court ili njemački Savezni ustavni sud, ipak ima više
nadležnosti i jačine, te da je procesu integracija dao sasvim bitne
impulse. Uloga Evropskog suda i pravni poredak koji je stvoren od strane
tog Suda sigurno se ubrajaju u najvažnije karakteristike "supranacionalnosti"
Evropske zajednice, što je svakako razlikuje od bilo koje druge
međunarodne organizacije. [Početak
stranice] |
Evropski savet
|
Pregled: Evropski savet |
Kod Evropskog
saveta se radi o organu koji stoji iznad tri stuba Unije, povezuje ih i
preuzima centralnu vodeću ulogu. Pogledajte dijagram.
 |
|
Razvoj Evropskog saveta
Konferencija na vrhu šefova država i vlada
|
Dok je Savet
ministara od samih početaka bio predviđen u svim ugovorima, to nije
bio slučaj sa Evropskim savetom. Evropski savet je nastao na sastanku
na vrhu šefova vlada i država koji se održao 1969. godine. Ovakvi
sastanci su se s početka organizovali neredovno, ali nakon zaključaka
Pariške konferencije na vrhu 1974. godine, oni su postali stalna
ustanova - Evropski savet. Ali ni nakon toga nije uveden u Ugovor.
Ugovor se više bavio centralnim temama Evropske zajednice, pre svega
onima koje su od 1970. godine, po međudržavnom osnovu,
institucionalizovane tzv. evropske političke saradnje (EPS). Cilj ove
saradnje je bio pokušaj da se postigne jedinstvo na polju spoljne
politike. Na osnovu svog sastava - čak iako nije bilo predviđeno tekstom
niti jednog Ugovora - Evropski savet je postao najvažnije i najviše
telo sa pravom odlučivanja. |
|
Od Mastrihškog ugovora: Utvrđivanje opštih
pravaca za razvoj Unije |
Utvrđivanje
njegove uloge usledilo je tek u Zajedničkim evropskim aktima (ZEA/SEA) 1986. godine. Potom se na to nadovezao Mastrihški ugovor o Evropskoj
uniji i potvrdio ulogu i funkciju Evropskog saveta. Ta uloga bila je da
se do
kraja prati i "gura" proces integracije Evropske unije i da se povežu
njegove različite oblasti. Tako se u članu D Ugovora o Uniji kaže:
"Evropski savet daje neophodne impulse za razvoj Unije i određuje opšte
političke ciljeve ovog razvoja." Ovo, pre svega, važi za pravce
zajedničke spoljne i bezbedonosne politike, pri čemu Amsterdamski ugovor
koji je stupio na snagu 1.5.1999. godine čak i predviđa i određuje jasne
kompetencije Saveta prema Uniji zapadnoevropskih zemalja (WEU). Osim
toga, Evropski savet se uvek uključuje kada pojedini ministri u
svojim stručnim oblastima ne mogu da dođu do zajedničkog dogovora i
zaključka i kada su potrebni tzv. paketi dogovora koji obuhvataju više
oblasti politike. |
|
Zaključak |
Evropski savet,
kao institucija Evropske unije koja predstavlja međudržavnu komponentu, u
poslednjim je decenijama dobio na značaju. Da je došlo do primene
Ustava koji je odbijen na referendumima u Francuskoj i Holandiji,
Evropski savet bi imao još više uticaja. S tim u vezi bilo bi, dakle,
pogrešno da se zaključi da se u Evropskoj uniji pojavio trend koji se
generalno kreće u pravcu međudržavne saradnje.
Prilikom predstavljanja Evropskog suda, ali i tokom pregleda razvoja
procesa integracija u Osnovnim kursevima 2 i 3, videli smo da
istovremeno sa ovakvim težnjama, da se saradnja odvija na međudržavnom
nivou u Uniji, uvek žive i deluju i težnje koje vode ka supranacionalnosti. Ovakav suživot
suprotstavljenih težnji unutar jednog sistema
svakako je imao i svoj uticaj na razvoj konstrukcije vrlo kompleksne
strukture institucija koje su nam do sada poznate samo iz sistema EU-a.
Zbog ciljeva koje smo sebi postavili na početku ovog dela Tematskog
kompleksa, ograničio sam se na predstavljanje samo pet supranacionalnih
institucija sistema na nivou EU-a. Osnovne informacije o ostalim
institucijama na supranacionalnom nivou naći ćete na internetu, a da
spomenem samo jednu od mnogo stranica -
Portal Evropske unije. |
[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]
[Početak
stranice]
|
