Pregled institucija EU-a

Pregled zadataka Komisije

Sastav

Ona se trenutno (od novembra 2005. godine) sastoji od 25 članova, koje predlažu vlade država-članica, koji imaju mandat od pet godina. U međuvremenu je za imenovanje predloženih članova potrebna i pozitivna odluka Evropskog parlamenta. Komesari (članovi Komisije) ne deluju u pravcu ostvarivanja interesa država-članica iz kojih dolaze, već je njihov zadatak da se kao potpuno nezavisni zalažu za opšte dobro i opšte interese svih građana EU-a. Njih podržava ukupno 20.000 službenika - što je manje od broja stanovnika nekih gradova - koji su podeljeni u 26 tzv. generalnih direkcija (npr. saobraćaj, poljoprivreda, spoljni odnosi, regionalna politika itd) i devet službi, koje se opet dele na direkcije i referate. 

Zadaci Komisije

Centralni zadaci Komisije mogu da se opišu u sledeće četiri tačke:
 

Predlozi za dalju razvojnu politiku Unije

Pravo iniciranja: Svakoj odluci Saveta mora da prethodi predlog Komisije. Pri tome, Komisija kao motor integracija treba da razradi predloge za razvoj zajedničke politike. Pravo da odlučuje o dnevnom redu, da svoje predloge daje Savetu u određeno vreme, te da različite inicijative povezuje jednu sa drugom daje joj i izuzetno veliki uticaj na zakonodavne procese.

Zaštitnica Ugovora

Zaštitnica ugovora: Komisija nadgleda sprovođenje odredbi ugovora i odluka koje su doneli organi Evropske zajednice i ima pravo, ukoliko ustanovi kršenje ovih odredbi, da sazove Evropski sud.

Izvršni organ

Izvršni organ za sprovođenja zajedničke politike: Ovo uključuje upravljanje finansijama i sprovođenje politike Evropske zajednice. To, naravno, ne znači da sama Komisija preuzima sprovođenje bezbrojnih odredbi i pravaca delovanja unutar država-članica. Za ispunjenje takvog zadatka ne bi bila ni u kom slučaju sposobna već po broju zaposlenih. Ovo je zadatak za koji su zadužene administracije država-članica ili njihove regionalne jedinice. U ovoj oblasti glavni zadatak Komisije se sastoji od nadgledanja sprovođenja dogovorenog i kontrolisanja država-članica.

Zastupanje ka vani

Zastupanje EU-a ka vani: Komisija je, na primer, zastupala Evropsku zajednicu u toku sastanaka GATT-a i WTO-a i unutar međunarodnih organizacija; to se delom dešava sa predstavnicima država-članica i/ili sa dotičnim predsedništvom.

Karakteristike Komisije

Važne karakteristike Komisije koje treba da se spomenu su: njena veoma jasno izražena funkcionalna diferencijacija kao i činjenica da se radi o multinacionalnoj birokratiji, koja raspolaže sa izuzetno raširenim sistemom odbora (komitologija), u čijim se okvirima dešava jedna veoma uska saradnja kako sa upravom država-članica tako i sa nacionalnim euro-savezima.

[Početak stranice]

Pregled: Evropski parlament

Baveći se Evropskim parlamentom, bavimo se prvim organom na supranacionalnom nivou koji nosi poverljivu oznaku nacionalnih političkih sistema. Preporučujemo da se najpre pogleda sledeći dijagram.

Razvoj nadležnosti Evropskog parlamenta

Ipak, Evropski parlament (EP) se, kako ćemo uskoro videti, dosta razlikuje od nacionalnih parlamenata. Od osnivanja EZUČ-a (ECSC) nadležnosti i zadaci EP-a bili su izloženi stalnim promenama, i to promenama koje su Parlamentu pribavljale sve više uticaja. Važne etape ovog razvoja bile su proširenje nadležnosti Parlamenta u pitanjima budžeta (1975), sprovođenje prvih direktnih izbora za ovaj organ (1979), uvođenje kooperacionog postupka (1986) i uvođenje učešća u procesu donošenja odluka (1992) kao i konačno proširenje oblasti unutar kojih se primenjuje učešće u donošenju odluka, što se desilo nakon Amstradamskog ugovora.
Dalje promene pokazaće se stupanjem na snagu Ugovora iz Nice. Uloga EP-a kao jednog od zakonodavnih tela - zajedno sa Savetom ministara - svakog dana se sve više proširuje i jača.

Organizacija i struktura EP-a

O organizaciji i strukturi EP-a saznaćemo više iz ovog detaljnog dijagrama, koji će nam ujedno pokazati i najvažnije razlike između EP-a i parlamenata nacionalnih država.

Ovdje se vidi da se EP sastoji od frakcija koje obuhvataju više zemalja. Na primjer frakcija evropskih narodnih stranaka i evropskih demokrata, koja trenutno sa 279 zastupnika predstavlja najjaču frakciju ili frakcija socijaldemokratskih partija Evrope sa 199 zastupnika. Pored toga, iz dijagrama možete vidjeti i koliki broj zastupnika dolazi iz pojedinih država-članica u EP.
 

[Početak stranice]

Odbori EP-a

Od izuzetne važnosti za rad i uticaj EP-a su njegovi odbori, njih 20. Ovde se radi o stalnim odborima (pogledajte dijagram dole). Parlamentarci koji su u toku svog petogodišnjeg mandata aktivni unutar spomenutih odbora u situaciji su da na osnovu svog stručnog znanja donose zajedničke odluke. Na taj način oni ne samo da mogu da prate rad generalnih direkcija Komisije i podorganizacija Saveta ministara za posebne oblast politike, već - više nego što bi moglo da se zamisli, s obzirom na formalne nadležnosti - i uticati na taj rad. U ovom smislu je veoma bitna uska saradnja sa pojedinim nadležnim službama Komisije, ali i sa transnacionalnim i nacionalnim savezima.


 

Karakteristike EP-a

Bitne karakteristike Evropskog parlamenta : Radi se o multinacionalnom parlamentu koji je u stalnoj promjeni, koja pokazuje kako ideološke konfliktne linije - duž frakcija koje obuhvataju ideološki srodne partije Evrope - tako i nacionalne konfliktne linije - poreklo zastupnika iz različitih zemalja. Kao i kod drugih organa koje smo spomenuli i u Parlamentu je veoma izražena funkcionalna diferencijacija. Ono što je još bitno da se naglasi je veoma uska veza i intenzivna saradnja sa Komisijom, koja je često usmerena protiv Saveta ministara.

Procena

Ocena koju bi EP zaslužio u odnosu na nacionalne parlamente zavisi od perspektive. U statističkom pregledu može da se zaključi da je važnost EP-a i dalje daleko ispod važnosti nacionalnih parlamenata, ali je daleko iznad svega što može da se ubroji u međunarodne skupštine ili tijela međunarodnih organizacija. Ako pogledamo njegov razvoj, posebno u poslednje dve decenije, moramo da priznamo da je značaj EP-a u odnosu na druge organe EU-a izuzetno porastao. Ovo je sigurno jedna od važnih indicija za "supranacionalizaciju" Evropske zajednice.

Zaključak

Tri gore spomenute institucije - Savet, Komisija i Parlament - čine centar odlučivanja zajedničkog sistema. Uticaj na ovaj trougao vrše ostali, izuzetno bitni organi o kojima ćemo govoriti na sledećoj stranici: Evropski sud i Evropski savet.