EU-Struktur 1: Institutionen der supranationalen Ebene (I)

Evropska unija

Struktura institucija na supranacionalnom nivou (I)

Podela teksta

	Pregled institucija EU-a
	Savet Evropske unije
	Evropska komisija
	Evropski parlament

Pregled institucija EU-a

Pre nego se do u detalje pozabavimo sa pojedinim organima EU-a, još jedan pogled - da se izrazim filmskim jezikom - iz "totala" na institucionalnu strukturu uz pomoć dijagrama.

Ono što je sigurno najznačajnija karakteristika strukture aktera na supranacionalnom nivou i centralna razlika u odnosu na nacionalne političke sisteme je činjenica da odluke uglavnom donosi organ sastavljen od predstavnika vlada zemalja-članica, tj. Savet Evropske unije (ili Savet ministara). Stoga ćemo ovo predstavljanje organa EU-a početi od ovog organa.

Savet Evropske unije

Savet EU-a kao centralni organ koji donosi odluke

Kada govorimo o Savetu ministara, govorimo o centralnom organu za donošenje odluka unutar Evropske zajednice. Savet ministara donosi zakone na predlog Komisije i uz učešće Evropskog parlamenta. To je od samog početka osnovni princip po kojem se donose odluke u Evropskoj uniji. Ono što se vremenom menjalo je relativna jačina uticaja na odluke pojedinih organa. Zavisno od političke oblasti o kojoj se radi, Savet zaseda u različitom sastavu. Na primer, jedanput su to ministri za poljoprivredu, drugi put ministri za zaštitu životne sredine itd. Pored toga, pri donošenju odluka uvek je prisutan i član Komisije koji je zadužen za određenu oblast.

Podstruktura Saveta Evropske unije

Odbor stalnih zastupnika

Za mnoge ministre država-članica rad u Savetu EU-a predstavlja najveći deo posla. S obzirom na to da oni samo kratko vreme mogu da borave u Briselu, zbog obaveza prema matičnoj državi, potrebna im je podrška.

Ovde je, pre svega, bitan Odbor stalnih zastupnika (COREPER) koji je smešten u Briselu, a sastoji se od službenika država-članica i njihovih zastupnika i sastaje se svake sedmice. Ovaj odbor nadgleda i koordinira radom oko 250 odbora i radnih grupa koji se sastoje od službenika država-članica koji, opet, za COREPER i Savet na tehničkom nivou pripremaju poslove i zadatke. Ovaj odbor preuzima na sebe bitan deo pripreme odluka u svim sadržajnim pitanjima.

[Početak stranice]

Sekretarijat Saveta

Sekretarijat Saveta ministara broji oko 2000 saradnika u šest odeljenja. Zadaci ovog sekretarijata su uglavnom administrativne prirode, što znači da se ovde radi priprema programa rada, pisanje izveštaja, prevođenje, preispitivanje pravnih pitanja itd. Sledeći dijagram prikazuje strukturu Saveta ministara.

Pregled: Savet Evropske unije

Modus odlučivanja

Odlučuje se na osnovu Luksemburškog kompromisa, koji Vam je sigurno već poznat iz Osnovnog kursa 2, najpre jednoglasno. Od sredine 80-tih godina, ali, pre svega, nakon Mastrihškog i Amsterdamskog ugovora ustalila se kvalifikovana većina kao modus odlučivanja u sve više oblasti. To je razvoj koji će se nastaviti i stupanjem na snagu Ugovora iz Nice. Ipak, bitno je da se spomene da je kvantitativno proširivanje oblasti primene odlučivanja kvalifikovanom većinom dosta otežano trostrukim zahtevima definisanim u Ugovoru iz Nice (određeni broj glasova, većina država-članica, 62% od ukupnog stanovništva Unije). Osim toga, nadležnosti Evropskog parlamenta u donošenju odluka sve su se više proširivale.

Funkcionalna diferencijacija Saveta

Sledeća važna karakteristika ovog centralnog organa je činjenica da se njegov rad nakon formiranja EEZ-a (EEC) sve više diferencirao. Pod tim se misli da pojedine oblasti politike, za koje su zaduženi pojedini delovi Saveta, sve više vode sopstveni život i to iz dva razloga:

	na nivou država-članica sve manje se koordinira i ustanovljava nemačka, italijanska ili britanska pozicija. To ukazuje i na razvoj u kojem je politika pojedinih država-članica izgubila karakter "spolljne politike" prema EU-u,
	sa druge strane, prelaskom na sistem odlučivanja kvalifikovanom većinom razvila se neophodnost dogovaranja u okviru velikih, tzv. package deals koji obuhvataju više oblasti politike.

Sasvim bitna posledica ovakvog razvoja je da prioritet imaju elementi koji su specifični po svojoj političkoj oblasti nad elementima koji izražavaju politiku pojedinih država-članica. To znači da se linija razdvajanja sada više prepoznaje između različitih oblasti politike nego između različitih država-članica. Ovde se vidi i važna indicija za jedan poseban razvoj saradnje među državama EU-a, koja više nema isključivo međudržavni karakter.

[Početak stranice]

Evropska komisija

Pregled zadataka Komisije	Obrađujući Evropsku komisiju kao organ EU-a - čak iako ona nema pandana u oblasti međunarodne politike -dolazimo do prvog pravog supranacionalnog organa. Sledeći dijagram prikazuje strukturu Komisije.
Sastav	Ona se trenutno (od novembra 2005. godine) sastoji od 25 članova, koje predlažu vlade država-članica, koji imaju mandat od pet godina. U međuvremenu je za imenovanje predloženih članova potrebna i pozitivna odluka Evropskog parlamenta. Komesari (članovi Komisije) ne deluju u pravcu ostvarivanja interesa država-članica iz kojih dolaze, već je njihov zadatak da se kao potpuno nezavisni zalažu za opšte dobro i opšte interese svih građana EU-a. Njih podržava ukupno 20.000 službenika - što je manje od broja stanovnika nekih gradova - koji su podeljeni u 26 tzv. generalnih direkcija (npr. saobraćaj, poljoprivreda, spoljni odnosi, regionalna politika itd) i devet službi, koje se opet dele na direkcije i referate.
Zadaci Komisije	Centralni zadaci Komisije mogu da se opišu u sledeće četiri tačke:
Predlozi za dalju razvojnu politiku Unije	Pravo iniciranja: Svakoj odluci Saveta mora da prethodi predlog Komisije. Pri tome, Komisija kao motor integracija treba da razradi predloge za razvoj zajedničke politike. Pravo da odlučuje o dnevnom redu, da svoje predloge daje Savetu u određeno vreme, te da različite inicijative povezuje jednu sa drugom daje joj i izuzetno veliki uticaj na zakonodavne procese.
Zaštitnica Ugovora	Zaštitnica ugovora: Komisija nadgleda sprovođenje odredbi ugovora i odluka koje su doneli organi Evropske zajednice i ima pravo, ukoliko ustanovi kršenje ovih odredbi, da sazove Evropski sud.
Izvršni organ	Izvršni organ za sprovođenja zajedničke politike: Ovo uključuje upravljanje finansijama i sprovođenje politike Evropske zajednice. To, naravno, ne znači da sama Komisija preuzima sprovođenje bezbrojnih odredbi i pravaca delovanja unutar država-članica. Za ispunjenje takvog zadatka ne bi bila ni u kom slučaju sposobna već po broju zaposlenih. Ovo je zadatak za koji su zadužene administracije država-članica ili njihove regionalne jedinice. U ovoj oblasti glavni zadatak Komisije se sastoji od nadgledanja sprovođenja dogovorenog i kontrolisanja država-članica.
Zastupanje ka vani	Zastupanje EU-a ka vani: Komisija je, na primer, zastupala Evropsku zajednicu u toku sastanaka GATT-a i WTO-a i unutar međunarodnih organizacija; to se delom dešava sa predstavnicima država-članica i/ili sa dotičnim predsedništvom.
Karakteristike Komisije	Važne karakteristike Komisije koje treba da se spomenu su: njena veoma jasno izražena funkcionalna diferencijacija kao i činjenica da se radi o multinacionalnoj birokratiji, koja raspolaže sa izuzetno raširenim sistemom odbora (komitologija), u čijim se okvirima dešava jedna veoma uska saradnja kako sa upravom država-članica tako i sa nacionalnim euro-savezima. [Početak stranice]

Evropski parlament

Pregled: Evropski parlament	Baveći se Evropskim parlamentom, bavimo se prvim organom na supranacionalnom nivou koji nosi poverljivu oznaku nacionalnih političkih sistema. Preporučujemo da se najpre pogleda sledeći dijagram.
Razvoj nadležnosti Evropskog parlamenta	Ipak, Evropski parlament (EP) se, kako ćemo uskoro videti, dosta razlikuje od nacionalnih parlamenata. Od osnivanja EZUČ-a (ECSC) nadležnosti i zadaci EP-a bili su izloženi stalnim promenama, i to promenama koje su Parlamentu pribavljale sve više uticaja. Važne etape ovog razvoja bile su proširenje nadležnosti Parlamenta u pitanjima budžeta (1975), sprovođenje prvih direktnih izbora za ovaj organ (1979), uvođenje kooperacionog postupka (1986) i uvođenje učešća u procesu donošenja odluka (1992) kao i konačno proširenje oblasti unutar kojih se primenjuje učešće u donošenju odluka, što se desilo nakon Amstradamskog ugovora. Dalje promene pokazaće se stupanjem na snagu Ugovora iz Nice. Uloga EP-a kao jednog od zakonodavnih tela - zajedno sa Savetom ministara - svakog dana se sve više proširuje i jača.
Organizacija i struktura EP-a	O organizaciji i strukturi EP-a saznaćemo više iz ovog detaljnog dijagrama, koji će nam ujedno pokazati i najvažnije razlike između EP-a i parlamenata nacionalnih država. Ovdje se vidi da se EP sastoji od frakcija koje obuhvataju više zemalja. Na primjer frakcija evropskih narodnih stranaka i evropskih demokrata, koja trenutno sa 279 zastupnika predstavlja najjaču frakciju ili frakcija socijaldemokratskih partija Evrope sa 199 zastupnika. Pored toga, iz dijagrama možete vidjeti i koliki broj zastupnika dolazi iz pojedinih država-članica u EP. [Početak stranice]
Odbori EP-a	Od izuzetne važnosti za rad i uticaj EP-a su njegovi odbori, njih 20. Ovde se radi o stalnim odborima (pogledajte dijagram dole). Parlamentarci koji su u toku svog petogodišnjeg mandata aktivni unutar spomenutih odbora u situaciji su da na osnovu svog stručnog znanja donose zajedničke odluke. Na taj način oni ne samo da mogu da prate rad generalnih direkcija Komisije i podorganizacija Saveta ministara za posebne oblast politike, već - više nego što bi moglo da se zamisli, s obzirom na formalne nadležnosti - i uticati na taj rad. U ovom smislu je veoma bitna uska saradnja sa pojedinim nadležnim službama Komisije, ali i sa transnacionalnim i nacionalnim savezima.
Karakteristike EP-a	Bitne karakteristike Evropskog parlamenta : Radi se o multinacionalnom parlamentu koji je u stalnoj promjeni, koja pokazuje kako ideološke konfliktne linije - duž frakcija koje obuhvataju ideološki srodne partije Evrope - tako i nacionalne konfliktne linije - poreklo zastupnika iz različitih zemalja. Kao i kod drugih organa koje smo spomenuli i u Parlamentu je veoma izražena funkcionalna diferencijacija. Ono što je još bitno da se naglasi je veoma uska veza i intenzivna saradnja sa Komisijom, koja je često usmerena protiv Saveta ministara.
Procena	Ocena koju bi EP zaslužio u odnosu na nacionalne parlamente zavisi od perspektive. U statističkom pregledu može da se zaključi da je važnost EP-a i dalje daleko ispod važnosti nacionalnih parlamenata, ali je daleko iznad svega što može da se ubroji u međunarodne skupštine ili tijela međunarodnih organizacija. Ako pogledamo njegov razvoj, posebno u poslednje dve decenije, moramo da priznamo da je značaj EP-a u odnosu na druge organe EU-a izuzetno porastao. Ovo je sigurno jedna od važnih indicija za "supranacionalizaciju" Evropske zajednice.
Zaključak	Tri gore spomenute institucije - Savet, Komisija i Parlament - čine centar odlučivanja zajedničkog sistema. Uticaj na ovaj trougao vrše ostali, izuzetno bitni organi o kojima ćemo govoriti na sledećoj stranici: Evropski sud i Evropski savet.

[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]

... dalje ka EU, struktura 2: Institucije supranacionalnog nivoa (II) ...

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije I Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode



Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.