Evropska unija

EFTA-proširenje i sprovođenja zaključaka Mastrihškog ugovora

Priprema nove Konferencije vlada

Amsterdamski ugovor

Novosti u prvom stubu Evropske zajednice

Novosti u trećem stubu

Što se tiče rezultata vezanih za treći stub u oblastima pravosuđa i unutrašnje politike, pregled je sledeći: U zajedničko pravo preuzeti su delovi koji se neposredno tiču slobodnog tržišta. Pre nego pređemo na obrađivanje drugog stuba, dakle zajedničke spoljne i bezbedonosne politike, hteo bih da spomenem još dva primera koja su nešto malo izvan sistematizacije trećeg stuba.

Postepena integracija

Pre svega, radi se o odluci da je saradnja između pojedinih država-članica nemoguća bez učešća drugih država-članica. Po Amsterdamskom kompromisu, ovakva saradnja bila bi dozvoljena tek ukoliko dođe do njenog odobravanja većinskom odlukom svih članica. Pri tome se radi i o otvaranju opcije postepenih integracija, doduše sa veoma velikim standardima. Dakle, većina zemalja EU-a mora da učestvuje, odnosno prihvatiti novog člana, institucije EU moraju da učestvuju u ovom procesu i ni u kom slučaju ne smije biti narušena sposobnost funkcionisanja EU-a.

Pakt za stabilnost i zapošljavanje

Druga stvar je Pakt za stabilnost i zapošljavanje. Ovde je dogovoren postupak glasanja koji počinje sa bilansom položaja u državama-članicama. Savet ministara godišnje određuje pravce delovanja kojih moraju da se pridržavaju vlade država-članica. Svaka država-članica jedanput godišnje šalje izveštaj u Brisel, Savet pregleda ovaj izveštaj i konačno, nakon izglasavanja kvalifikovanom većinom, upućuje preporuke pojedinačnim vladama.

Zajednička spoljna i bezbedonosna politika (ZSBP/CFSP)

Veoma ambivalentna slika proizlazi iz zajedničke spoljne i bezbedonosne politike(ZSBP/CFSP). S jedne strane, preduzete su akcije za modifikaciju modusa odlučivanja - posebno su otvorene mogućnosti donošenja odluka većinom glasova, te je ustanovljeno da glasovi pojedinih zemalja, kako je to ranije bio slučaj, više ne mogu da sprečavaju donošenje odluka, ali je sa druge strane svakoj državi-članici dodeljeno pravo na veto.
Kapaciteti zajedničke spoljne politike trebalo je da budu poboljšani uvođenjem jedinice za strategijsko planiranje i rano upozoravanje, koja je trebalo da se sastoji od predstavnika Saveta, Komisije i Zapadnoevropske unije (WEU). Na taj se način težilo poboljšanju saradnje uopšte, ali i poboljšanju saradnje sa WEU-om. Ali, nije bilo dogovora o opciji koja se već dugo razmatrala u krugovima EU-a, naime o potpunoj integraciji ove organizacije u Evropsku uniju.

Ocena Amsterdamskog ugovora

Ocena Amsterdamskog ugovora je podeljena. U njemu se, pre svega, uočila volja i želja da se prevaziđu nedostaci do kojih je došlo u toku sprovođenja zaključaka Mastrihškog ugovora. To može da se vidi i na radnom programu koji je refleksiona grupa u svom izveštaju poslala Evropskom savetu kao predlog. Ostvarenje te želje je delimično i uspelo, usprkos svim prelaznim rokovima i zastojima u tekstu Ugovora. Ono što posebno mora da se istakne je napredak u saradnji u oblasti pravosuđa i unutrašnje politike.

Neuspela priprema za proširenje na istok

Sa druge strane, ne može da se prećuti da Amsterdamski ugovor nije ispunio jedan od svojih glavnih ciljeva - pripremu Evropske unije za proširenje na istok. Niti je u Savetu uređena centralna tačka, ponovna podela glasova pojedinim članicama, niti su načini rada Komisije prilagođeni, pa čak nije uspelo ni to da se proširi oblast za koju se u Savetu odluke donose kvalifikovanom većinom. Time je, po mnogim kritičarima, Amsterdamski ugovor pokazao da nije dovoljno dorastao pritisku problema, te je prokockana šansa održivog produbljivanja integracija, pa je sada bilo teže nego što je to bilo odmah nakon epohalnih razvoja 1989/90. godine iskoristi istorijska šansa za stvaranja zajedničke Evrope.

Sve brže promene

Konačno, ostaje nam da zaključimo da se Evropska unija nakon potpisivanja Zajedničkih evropskih akata (ZEA/SEA) sve više i sve češće nalazila u procesu diskusije o sopstvenim "pravilima igre" i svojoj prilagodljivosti promenjenim okvirnim uslovima kako unutar sebe same tako i izvan. Dok je od prihvatanja ZEA (SEA) do početka diskusije o promenama Ugovora, što je završilo potpisivanjem Mastrihškog ugovora, proteklo relativno malo vremena, odmah nakon stupanja na snagu Mastrihškog ugovora počela je debata o sledećoj reviziji Ugovora, što je završilo potpisivanjem Amsterdamskog ugovora.