Analiza procesa
integracija (I): Pregled
Pregled procesa
integracija od 1951. do 2005. - Razvojne linije i pitanja
Ovim dolazimo
do najavljenog kratkog pregleda 60-godišnjeg procesa integracija - od EZUČ-a (ECSC)
1951. godine do neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji sredinom 2005.
godine. Dijagrami bi trebalo bi da Vam pokažu šta da očekujete u ovom pregledu i da Vam
ukratko predstave Osnovne kurseve 2 i 3.
Bitno
je da se zadržimo na dva aspekta razvoja ugovornih osnova koji su
predstavljali bazu za stalno širenje oblasti zadataka EU-a. Ovde se postavlja
pitanje kako je uopšte došlo do ovakvog razvoja, jer svima je sasvim jasno da
nacionalne države neće tako lako predati nadležnosti iz svojih ruku. Što se tiče
povećanja broja država-članica, tu će nam od pomoći biti
Osnovni
kurs 5, koji će
nam razjasniti koji motivi su odigrali ulogu s jedne strane za EU, a sa druge
strane za države koje su se odlučile pristupiti EU-u i šta je tačno dovelo do
odluke da se neke države priključe Evropskoj uniji.
Prvi
dijagram, koji prikazuje razvoj Zajednice od osnivanja EZUČ-a (ECSC) do
potpisivanja Amsterdamskog ugovora, pre svega ukazuje na to da je s početka
trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što su se članice odlučivale da
naprave izmene Ugovora. Tako je, na primer, od osnivanja EEZ-a (EEC) do prve
velike revizije Ugovora, Zajedničkih evropskih akata (ZEA/SEA), iz 1987. godine
prošlo skoro 20 godina. Čini se da početkom 90-tih godina dolazi do određenog
ubrzanja u razvoju procesa integracija.
Nedugo
nakon što je 2003. godine na snagu stupio Ugovor iz Nice, već je na razmatranju
bio prvi nacrt Ustava predložen od strane Konventa, koji je sadržavao
sledeću veliku promenu. Dakle, razvoj u svakom slučaju dobija na brzini! Osim
toga, za ovaj period se veže i uvođenje eura u gotovinsko plaćanje u 12
država-članica kao i odluka da se deset novih država-članica priključi
Evropskoj uniji 1. maja 2004. godine.
[Početak
stranice]
Treći dijagram
vodi nas u 2004. godinu. U ovom periodu desilo se priključenje deset novih
zemalja srednje i istočne Evrope, te Malte i Kipra Evropskoj uniji, što je Uniju
svakako promenilo na mnogo načina. Ovo je aspekt o kojem će više reči biti
na kraju
Osnovnog
kursa 3
te u Osnovnom
kursu 5.
Kao što može da se vidi iz dijagrama, u junu 2004. godine deset novih
država-članica po prvi put je učestvovalo na direktnim izborima za Evropski
parlament, a nedugo nakon toga potpuno su zaključeni pregovori o pristupanju sa
Bugarskom i skoro zaključeni pregovori sa Rumunijom. Pored toga, EU se odlučila
da u 2005. godini započne pregovore o pristupanju sa Hrvatskom i Turskom.
U oktobru je svečano potpisan novi Ustav u istorijskom gradu Rimu, gde je
1957. godine potpisan Ugovor o EEZ-u (EEC). Sada je potrebno da se Ustav u svim
državama-članicama usvoji ili od strane parlamenta ili putem referenduma.
Konačno, u novembru 2004. godine u službu je stupila nova Komisija pod vodstvom Barossa, a time su na snagu stupile i odredbe Ugovora iz Nice koje predviđaju
smanjenje članova Komisije i novu raspodelu glasova.
Sve su svemu, ne možemo da se otmemo utisku da su procesi integracija poslednjih
godina jako dinamični, posebno ako se povuče paralela sa prvim godinama razvoja
procesa integracija kada je između dveju promena Ugovora znalo da prođe i po 20
godina.
[Početak
stranice]
Ovo se naravno menja 2005. godine, koja je okarakterisana dvama vrlo usko
povezanim razvojnim fenomenima. To je, prije svega, neuspeh ustavnog procesa nakon
sprovedenog referenduma u Francuskoj i Holandiji, gde je stanovništvo odbilo
da usvoji Ustav, što je dovelo do određene krize i zatišja. Ovo znači da Unija do
daljnjeg mora da živi po propisima ustanovljenim u Ugovoru iz Nice, a pravila i
propisi iz ovog Ugovora za Uniju koja ima 25, a uskoro i 27 članova, nije dovoljno. Šta to znači pokazala je i rasprava o budžetu Unije sredinom 2005. godine na
kojoj nije došlo do usvajanja budžeta za period 2007-2013.
Nakon neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji sve više može
da se primeti i skeptičnost građana kada je u pitanju dalji proces proširenja.
Upozorenja EU-a upućena Bugarskoj i Rumuniji da bi moglo da dođe do odlaganja
njihovog pristupanja sve su glasnija. Čak je i planirani početak pregovora sa
Turskom doveden u pitanje na osnovu internih konflikata u EU-u, ali su pregovori
sa Turskom i Hrvatskom ipak započeli u isto vreme.
Više je nego očigledno da se EU opet nalazi u krizi. Zbog toga je od posebnog
značaja pitanje na koji način je do sada EU izlazila iz kriza. Ova analiza
na početku Osnovnog
kursa 2
mogla bi da rasvetli neka pitanja i da ponudi odgovore o mogućem daljem razvoju.
[Autor: Prof. Dr. Wolfgang Schumann]
