Evropska unija

Dugoročna perspektiva kao preduslov za razumevanje EU-a

Činjenica da su dva od pet Osnovnih kurseva (Osnovni kursevi 2 i 3) Tematskog kompleksa posvećena razvoju EU-a, a da se druga dva (Osnovni kursevi 4 i 5) bave proširenjem kod kojeg dugoročna vremenska perspektiva igra veoma važnu ulogu, mogla bi da Vas navede na zaključak da je autor s nekom namerom suviše pažnje posvetio istorijskim razvojima, a aktuelne događaje veoma šturo opisao. Ovakav utisak bio bi pogrešan. 

Težište celokupnog Tematskog kompleksa je želja da se na korisnika prenese osnovno razumevanje EU-a, koje neće biti iskorišteno samo za razumevanje i analiziranje dešavanja do oktobra 2005. godine, koja su predstavljena u okviru ovog Tematskog kompleksa, nego će biti korišćena i u budućnosti za samostalno razumevanje, analiziranje i procenjivanje događaja. Za ostvarenje ovog cilja dugoročna perspektiva predstavlja prvi preduslov za razumijevanje EU-a. Samo na taj način moguće je da se shvate i objasne najvažnije karakteristike koje su dovele do pomaka, ali i do kriza u prošlosti i koje će biti odgovorne za iste stvari u sadašnjosti i budućnosti. Zbog toga Osnovni kursevi 2 i 3 ne nose naslov "Istorija EU-a", već "Analiza procesa integracija". 

Ključno pitanje za analizu

Analiza počinje identifikovanjem osnovnih pitanja, koja se postavljaju u vezi sa integracijskim procesom. Koja su to osnovna pitanja u odnosu na razvoj EU-a? To je, bez sumnje, na određen način i pitanje kako je moguće da nacionalne države koje su još pre nekoliko dekada vodile rat jedna protiv druge uspostave saradnju na gotovo svim poljima, pa čak i da imaju zajedničku monetu! Ovo pitanje treba da nas prati kao ključno pitanje.

Pregled Osnovnih kurseva 2 i 3

[Početak stranice]