Evropska unija

Zašto je do nove revizije Ugovora došlo za tako kratko vreme?

Interni faktori uticaja

Interni faktori uticaja imali su prvenstveno veze sa očiglednom sopstvenom dinamikom koju je  proces integracije dobio stvaranjem slobodnog tržišta i Zajedničkim evropskim aktima. Tako da su se stvorile nove zajedničke tačke, između ostalog u monetarnoj politici, useljeničkoj i politici azila, u suzbijanju kriminala i u socijalnoj politici. Ove tačke doticaja jednostavno su izazvale pojavljivanje mnogih aktera upravo u svetlu zajedničke politike u spomenutim oblastima. Osim toga, sa sve većom gorčinom ljudi su se prisećali "deficita demokratije" Evropske zajednice, koji su enormno porasli stvaranjem Zajedničkih evropskih akata, a ujedinjenje Nemačke nekim je državama-članicama ulivalo strah u kosti da će ujedinjena Nemačka postati još veća i trgovinski sposobnija, a time za sebe još čvršće vezati neke članice.

Spoljašnji faktori uticaja

	porast nesigurnosti u međunarodnim i evropskim odnosima zbog procesa transformacija u socijalističkim zemljama;
	perspektiva mogućeg pristupa bar nekih od ovih zemalja koja nije bila moguća bez prethodnog sprovođenja revizije Ugovora, posebno onog dela koji se tiče internih postupaka odlučivanja, bez kojih bi, opet, trgovinska moć Evropske zajednice bila izuzetno oslabljena;
	ekonomska globalizacija koja je povećala nedelotvornost privrednih i socijalno-političkih mera unutar nacionalnih država.

[početak stranice]

Pregovori oko Mastrihškog ugovora bili su veoma teški

Što se tiče celokupne, veoma interesantne predistorije koja je na kraju, 1991. godine,  dovela do sazivanja dveju konferencija vlada - o fuziji monete i o političkoj uniji, kao i toka ovih konferencija, moram da se, nažalost, ograničim na nekoliko veoma šturih informacija.

Pregovori su bili izuzetno teški zbog različitih sfera interesa, a delom i zbog ogromne razlike u pogledima pojedinih država-članica i odgovoru na pitanje kako treba da izgleda budući razvoj Evropske zajednice i da li do njega uopšte treba da dođe. Neke vrlo bitne tačke pregovora, a posebno istrajno protivljenje Velike Britanije svakoj formi proširivanja socijalno-političke komponente i njeno odbijanje da uopšte učestvuje na pregovorima o fuziji moneta, dovele su do toga da su ova pitanja morala da se reše na Mastrihškoj konferenciji na vrhu i to od strane samih državnih ministara i šefova vlada. I pored toga, donošenje odluke prihvatljive za sve učesnike bilo je moguće tek uz mnogobrojne dodatne protokole i pravila koja regulišu izuzetke.

Problemi nakon ratifikacije Ugovora

Poteškoće sa novim Ugovorom nisu bile prevaziđene ni nakon njegovog ratifikovanja u februaru 1992. Mastrihški ugovor je u Danskoj nakon organizovanja neophodnog referenduma u junu 1992. godine odbijen sa malom većinom glasova 50,7 u odnosu na 49,3%, čime je cela ova namera opet dovedena pod znak pitanja, s obzirom na to da su o promeni Ugovora morale da odluče sve države jednoglasno. Tek nakon daljih pregovora i koncesija učinjenih Danskoj, između ostalog i u formi tzv. klauzule "Opting-out" za monetarnu uniju, ponovo raspisano izglasavanje u maju 1993. godine donelo je željeni uspeh (56,8 naprema 43,2%).
Problemi sa pozitivnim izglasavanjem bili su prisutni i u drugim državama-članicama. Vrlo tesan rezultat referenduma u Francuskoj (51,05 naprema 48,95 %) ili pritužbe na Ugovor u Nemačkoj koje je Ustavni sud Nemačke odbio tek u oktobru 1993. godine. Sve ovo dovelo je do toga da je novi Ugovor na snagu stupio sa velikim zakašnjenjem tek u novembru 1993. godine. 

Novosti iz Mastrihškog ugovora

Toliko o determinantama i predistoriji Mastrihškog ugovora. Dozvolite mi samo da kratko spomenem njegove glavne sadržajne tačke. Najpre moram da kažem da je napravljena jedna nova organizacija, Evropska unija, koja - kako dijagram pokazuje - pod zajedničkim krovom Unije ima tri stuba.
 

Unija sa tri stuba

Novosti u prvom stubu

Drugi i treći stub: međudržavna saradnja

Nasuprot tome, saradnja unutar drugog i trećeg stuba koja je sa stubom Evropske zajednice ipak imala dodirnih tačaka, ostala je po svom karakteru međudržavna.