Evropska unija

Obezbeđivanje mira uspostavljanjem i osnivanjem međunarodnih organizacija

Analizu procesa evropskih integracija počnimo s Evropskom zajednicom za ugalj i čelik (EZUČ/ECSC) i sa pitanjem kako je došlo do toga.
Jedan od najznačajnijih motiva koji je u posleratnom periodu doveo do osnivanja nekoliko organizacija svakako su bile katastrofe Drugog svetskog rata. Cilj ovih organizacija bio je da se spreči ponovno nastajanje ovakvih katastrofa i da se obezbedi miran suživot naroda na evropskom tlu. Ovde svakako treba da se spomene osnivanje Ujedinjenih nacija već 1945. godine, Međunarodni monetarni fond 1945, kao i GATT (General Agreement on Tariffs and Trade, sa delovanjem od januara 1948). Na kraju spomenimo i organizovanje Saveta Evrope, čiji su statut u maju 1949. godine potpisale države-osnivači ovog tela.

Traženje novih formi za užu saradnju

Zajedničko za sve do sada imenovane kako međunarodne tako i evropske organizacije bilo je to da se, iako su upravo u odnosu na Savet Evrope na Haškom kongresu od tzv. federalista postavljeni mnogo dublji uslovi, u svim slučajevima radilo o međudržavnim oblicima saradnje. Zbog toga su začetnici evropske savezne države, dakle široke forme saveza, pokušavali da pronađu mogućnosti kako bi bar u pojedinim oblastima postigli što veću meru integracija, u nadi da će na taj način doći do proširenja oblasti saradnje.



S francuskog stanovišta ponuđena je sasvim konkretna polazna tačka koja je odgovarala i nacionalnim interesima pojedinih država i to u industriji uglja, željeza i metala. Ova saradnja osim što je doprinosila razvoju nemačke teške industrije, omogućavala je i unapređenje procesa pomirenja između Nemačke i Francuske. Zbog toga je u maju 1950. godine francuski Ministar spoljnih poslova,  Robert Schuman, predložio uspostavljanje službe za kontrolu proizvodnje uglja i metala u Saveznoj Republici Nemačkoj i u Francuskoj, tzv. Schumanov plan.
 

April 1951: Potpisivanje Ugovora o osnivanju EZUČ-a (ECSC)

[Početak stranice]

EZUČ (ECSC) kao supranacionalna organizacija

Na taj način je stvorena sasvim nova organizacija i to nova sa dva stanovišta: nije bilo reči samo o slobodnoj trgovinskoj zoni, već o stvaranju zajedničkog tržišta i to u, za to doba, izuzetno važnoj oblasti. Države-članice su u velikoj meri podredile svoj suverenitet jednoj novoosnovanoj supranacionalnoj instituciji.

Institucionalna struktura EZUČ-a (ECSC)

Struktura institucije počivala je na četiri centralne institucije: na takozvanoj Visokoj službi, koja se sastojala od devet članova koji su svoje zadatke ispunjavali nezavisno od nacionalnih država. Ovlašćenja koja su Ugovorom prenesena na ovih devet članova bila su veoma široka i sadržavala su, između ostalog, zabranu subvencije ili, pod određenim uslovima, kontrolisanja cena. Njihove odluke bile su obavezujuće za sve države-članice!



Savet ministara, koji se sastojao od po jednog predstavnika svake zemlje, bio je zadužen za dogovore između Visoke službe i vlada nacionalnih država. Pored toga, Savet ministra je imao zadatak da u nekim, iako ne u svim, slučajevima nadgleda rad Visoke službe. Tako je, na primer, bila neophodna saglasnost Saveta ministara za objavu manifestujuće krize, što je opet bio preduslov za operisanje sa proizvodnim kvotama. Način glasanja u Savetu bio je zavisan od pitanja o kojem se radi, pri čemu je bilo predviđeno jednoglasno donošenje odluka, donošenje odluka kvalifikovanom ili prostom većinom.

Zajednička skupština sastojala se od predstavnika delegiranih od strane nacionalnih parlamenata i funkcija joj je bila čisto savetodavna. I četvrta, tj. poslednja institucija koja je nastala potpisivanjem Ugovora o Evropskoj zajednici uglja i čelika bio je Sud, čiji je zadatak bio da u slučajevima spora između država članica, između organa EZUČ-a (ECSC) i između država-članica i organa EZUČ-a (ECSC) odlučuje po osnovu Ugovora.

Bilans 1. etape: EZUČ (ECSC) kao potpuno nova organizacija

Na kraju prve etape prolaska kroz razvoj EU-a ostaje nam da konstatujemo da je osnivanjem EZUČ-a (ECSC) zaista osnovano nešto potpuno novo, nešto što se u samoj svojoj osnovi potpuno razlikovalo od svih organizacija nastalih u tom dobu - struktura u čijem okviru su zaista sarađivale nacionalne države, ali i struktura koja je sasvim jasno imala karakteristike koje su do tada bile poznate samo nacionalnim državama.