|
Zbog čega se bavimo Evropskom unijom? |
U okviru ovog
Osnovnog kursa 1 tematskog kompleksa o Evropskoj uniji (EU) najpre
ćemo malo vremena posvetiti tome da se pozabavimo osnovnim
razmišljanjima o svom predmetu, dakle o onome o čemu želimo da
govorimo - o političkom sistemu EU-a. Zbog čega se uopšte bavimo Evropskom
unijom, šta je to što nju čini interesantnom i važnom? Koji su to
posebni izazovi pred kojima ćemo stajati pri rasvetljavanju ove sasvim
neobične tvorevine, koja ne spada ni u naučno-političku disciplinu
istraživanja poređenja sistema niti u disciplinu međunarodni
odnosi, s obzirom na to da istovremeno pokazuje karakteristike kako jednog
nacionalnog političkog sistema tako i međunarodne politike. |
|
Izuzetan praktičan značaj |
Prva tačka koja
EU čini tako interesantnom je njen izuzetno praktičan značaj;
činjenica da ne samo politika i ekonomija, već i svakodnevica,
barem u državama-članicama, zavise od Evropske unije u sve više oblasti
i pokazuju takve osobine koje upućuju na to da će tako i u budućnosti
ostati. Primer za ovakav razvoj je uvođenje eura u gotovinsko plaćanje u
državama-članicama od 1.1. 2002. godine! To je u međuvremenu otišlo tako
daleko da razumevanje političkog sistema jedne države-članice više nije
moguće bez spoznaje o pripadnosti EU-u. Važne se odluke sve više prenose
iz glavnih gradova država-članica u Brisel |
|
Važan međunarodni akter |
Potom, EU je
važan akter u međunarodnoj politici, npr. tokom pregovora u okviru
WTO-a(World Trade Organisation/Svetska trgovinska organizacija,
www.wto.org).
|
|
Primer uspelog rešavanja konflikta mirnim putem |
Treće, EU budi
veliko interesovanje kao uspeli eksperiment mirnog rešavanja konflikta, što
je aspekt koji je, posebno kod mlađe generacije, malo izgubljen iz vida.
Zbog toga ovde treba podsetiti da su pre 60 godina države koje danas veoma
intenzivno sarađuju jedna sa drugom, koje su napravile zajedničke
institucije i koje odnedavno imaju zajedničku monetu,
bile ljuti ratni neprijatelji! To znači da bi bavljenje ovim
procesom prelaska od rata do saradnje moglo da nam da uvid u preduslove za
mirnu kooperaciju. |
|
Potpuno nov predmet istraživanja |
Ono što je u
svakom slučaju bitno da se napomene je da EU za politikologiju predstavlja
svakako izuzetno interesantan predmet istraživanja.
EU se nalazi na veoma uskoj granici između
disciplina istraživanja sistema i međunarodne politike. Kroz samo
njeno postojanje počinju da se tope granice između ovih disciplina.
Brze promene ustavno-pravnih
okvira i članstva povezuju se sa celom lepezom veoma interesantnih
teoretskih pitanja kao što su: Koji su uzroci ovih promena? U
kojem pravcu vode takve promene? Na koji način mogu da se ovi procesi
analitički i konceptualno objasne? [Početak
stranice] |
|
Poteškoće
i izazovi pri bavljenju Evropskom unijom
|
|
EU kao nova institucija |
Ovim dolazimo do
pitanja koji su to posebni izazovi pred kojim stojimo prilikom pokušaja
da razumemo i analiziramo Evropsku uniju. Šta preispitivanje Evropske
unije čini tako teškim? Pokušajmo da rasvetlimo neke tačke na primeru
sledeća tri dijagrama.
Najpre, kao što viditi iz
dijagrama, radi se o potpuno novim institucijama koje nam nisu poznate
niti iz nacionalne države niti iz međunarodne politike, a koje opet sarađuju na način koji nema nekog ranije utvrđenog primera i koje su
podložne stalnim promenama. Imati pregled samo nad ovim institucijama
izuzetno je komplikovano.
|
|
EU kao višestepeni sistem |
Međutim, to nije
dovoljno. Iz sledećeg dijagrama jasno nam je da se u EU-u ne radi
tek
o nekoliko institucija koje su nam nepoznate iz nacionalnih država, već
da se radi o višestepenom sistemu sa tri nivoa:
 | supranacionalni nivo sa
novoobrazovanim organima; |
| nivo država-članica, na kojem nisu
samo vlade država-članica važni igrači već i parlamenti, savezi,
partije; |
| nivo regija. |
Tek svi ovi
nivoi zajedno čine EU, određuju njenu politiku i pravac razvoja. Pomislite
samo na parlamentarne diskusije o evropskoj politici koje u zemljama kao
što je Velika Britanija ili Danska imaju centralnu ulogu. Ili, pomislite
na regionalnu ili delom i na agrarnu politiku koje e bez saradnje
regionalnih jedinica uopšte ne bi mogle da se sprovedu. [Početak
stranice] |
|
Tri stuba EU-a |
To, međutim,
nije sve. A to može da se vidi i iz sledećeg dijagrama. Kompleksni višestepeni sistem, kojim smo se upravo bavili, na različite načine
manifestuje se u ukupno tri oblasti.
|
|
Prvi stub: EZ |
Najvažniju i
najopširniju oblast predstavlja Evropska zajednica, čije su nadležnosti
izuzetno proširene Mastrihškim, Amsterdamskim i konačno Sporazumom iz
Nice. Ovde se, dakle, radi o razvoju koji je neophodno da se detaljnije
obradi i kojim ćemo se još iscrpno pozabaviti. |
|
Drugi stub: ZSBP (CFSP) |
Druga oblast,
zajednička spoljna i bezbedonosna politika (ZSBP) dovodi na zajedničku
ugovornu osnovu saradnju u oblasti spoljne politike, koja se praktikuje od
početka 70-tih godina izvan Evropske zajednice a među pojedinim
državama i izvan Ugovora o EZ-u. |
|
Treći stub: SPUP (CJHA) |
Treću oblast
čini, opet, dogovorena saradnja između država-članica, a
izvan Ugovora o
Evropskoj zajednici u oblastima pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Zajedničkim institucijama (Savet, Komisija, Evropski parlament,
Evropski sud) i sveobuhvatnim katalogom ciljeva moguće je da se delimično
obuhvate ovi različiti delovi Unije. Ipak, modusi i načini
odlučivanja, te težina i važnost pojedinačnih institucija i aktera se
veoma razlikuju.
[Početak stranice] |
|
Doprinos analizi EU-a |
|
Razumevanje politike na početku 21.
stoleća |
Nakon ovog
kratkog pregleda, koji Vas, nadamo se, nije prestrašio, jasno je koji su
to sve izazovi i poteškoće s kojima se susrećemo baveći se Evropskom
unijom. Naravno, postavlja se pitanje šta nam to zapravo donosi i sa
kojim ciljem treba da se izlažemo ovom izuzetnom intelektualnom naporu.
S jedne strane, upoznaćete organizaciju koja danas toliko utiče na
naš svakodnevni život i bez čijeg poznavanja nećete biti u mogućnosti da
shvatite politiku čak ni unutar svoje države. |
|
Upoznavanje s fenomenom "vladavine izvan
nacionalne države" |
Jedan sasvim
centralni aspekt je da upoznate politiku u njenoj institucionalnoj,
procesualnoj i sadržajnoj dimenziji i to onakvu kakva nas ona danas sve više
i više susreće, naime bez jasne podele između "unutrašnje" i "spoljne"
politike, protežući se između različitih nivoa i
pokazujući izuzetan stepen kompleksnosti.
Upoznaćete novi fenomen "vladanja s one
strane nacionalne države" s kojim se još i politikologija baš ne snalazi.
Ne snalazi se iz razloga što se tim fenomenom dovode u pitanje
tradicionalne granice između discipline uporednog istraživanja sistema
s jedne i discipline međunarodnih odnosa s druge strane.
Naravno,
pri tome se ne radi o fenomenu koji je ograničen na EU. I u drugim
funkcionalnim ili regionalnim oblastima a beleži se dosta
"promena pravila" u oblasti međunarodne politike, a uporedno
istraživanje sistema sukobljava se sa činjenicom da se nacionalna
država sve manje posmatra kao neopozivi politički centar odlučivanja,
koji jedini preduzima autoritativno određivanje vrednosti. Ovako
gledano, bavljenje EU-om Vas vodi i do novog problema ka aktuelnoj
osnovnoj problematici politike i politikologije i to u okolini koja je
sklona dramatičnom menjanju. |
