|
Posebnosti institucionalne strukture EU-a |
Analiziranje novosti u institucionalnoj strukturi EU-a je najvažniji
dio Osnovnog kursa 4. Već do sada smo otkrili mnogo posebnosti u
ovoj oblasti. Sjetite se sastava institucija kao što su Vijeće
ministara, Komisija ili Evropski parlament i njihovih međusobnih
veza. Za ovakve institucije do sada u historiji nije postojao
primjer. Ili, pomislite na jedinstvenu konstrukciju višestepenog
sistema EU-a .
|
|
i razlozi ovih posebnosti |
U tom smislu susreli smo se i sa
razlozima za ovako čudnu i jedinstvenu konstrukciju institucija. Radi
se, naime, o velikoj mjeri funkcionalnih prisila koje upućuju i
prisiljavaju na saradnju, s jedne strane. S druge strane postoje
različite pretpostavke država-članica o tome kako bi trebalo da izgleda saradnja unutar EU-a (međudržavna - supranacionalna). Oba ova faktora
zajedno doprinijela su razvoju najrazličitijih
institucionalno-proceduralnih konstrukcija u različitim političkim
oblastima, pa ih tako možemo smatrati odgovornima za kompleksnost
sistema EU-a. |
|
Analiza 2. i 3.
stuba |
Da bismo
upotpunili naša dosadašnja saznanja koja počivaju na analizi stuba
Evropske zajednice, moramo se fokusirati i na druga dva stuba Unije,
naime na zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku (ZVSP/CFSP) u
drugom i na saradnju u oblasti pravosuđa i unutarnje politike (SOPP/CHJA) u trećem stubu.
|
|
Dopuna slike institucionalne strukture i
dinamike procesa integracija |
Obje ove oblasti
predstavljaju važne značajke nacionalnog suvereniteta. To je sigurno i
razlog zašto su tek Mastrihškim ugovorom, dakle nakon decenija saradnje
u oblasti Evropske zajednice ali i izvan stuba Evropske zajednice,
preuzete kao polja saradnje u okviru Unije, i to u sasvim odvojenim
institucionalnim i proceduralnim pravilima. Baš zbog toga je jako važno
da se ovdje analiziraju, jer ćemo samo tako imati potpunu sliku o
institucionalnoj strukturi EU-a i dinamici procesa integracija. |
